Најбољи, а једва опстају

Од нашег извештача

Рио – Србија , Хрватска и Црна Гора су били и у Лондону и у Рију у кругу кандидата који је одлучивао о медаљама. Оба пута им се придружила Италија. У Барсеолни 2013, на Светском првенству, Црна Гора је била друга, Хрватска трећа, на Европском првенству 2014. у Будимпешти Црна Гора четврта, у Алма Ати на Светском купу Хватска је била трећа, на Светском првенству у Казању Хрватска друга, у Београду на Европском Црна Гора сребрна.

На свим овим такмичењима Србија је, изузев у Барселони, била прва. У односу на остале земље учеснице, па чак и екипа које нису стигле до Рија, бивше југословенске републике имају велике проблеме у ватерполо опстајању.

У Хрватској, пре свега Југ и Приморје одолевају, Младост се полако враћа, у Црној Гори Јадран, у Србији баш нико. Све је теже и теже, клубови нестају, талената и тренера је сва мање и заиста не би било неочекивано да ове земље изгубе примат у свету.

– Ситуација јесте тешка, али је она била тешка и раније. У читавом региону је мало новца за ватерполо и све то мора једном да има одраза. Остаје нада да ће медаље у Рију то макар успорити и да ће овај спорт наћи снагу да настави да функционише, – каже Анто Васовић, председник Стручног савета Ватерполо савеза Србије.

У Србији је проблем што иоле талентован играч лако добија понуду за одлазак у стране клубове. И када Никола Јакшић буде отишао домаћа спортска јавност неће имати ни једног репрезентативца код куће током летње сезоне.

– И то је истина. Имамо ситуацију да због недостатка новца клубови попут Војводине и Радничког отказују учешћа на европској сцени, док Партизан и Црвена звезда покушавају да склопе било какав састав да би играли. Друге земље улажу више. О Мађарској и Италији да не говоримо, ту су Румуни, Руси, Грци... Чак и њихови слабији састави имају стабилан буџет. Дакле нешто морамо да предузмемо, јер ћемо и поред свих ових медаља бити у великој опасности.

Турнир у Рију је изузетно занимљив. Васовић каже:

– О квалитету може да се прича. Од занимљивости је довољно рећи да су прваци група Шпанија и Мађарска страдали од четвртопласираних тимова Србије и Црне Горе. Такође финалисти нису били доминантни. Србија са два ремија и поразом, Хрватска са два пораза. Све је уједначеније и мислим да су најбољи тимови ипак у борби за злато.

Никада на тежи начин Србија није дошла до медаље и финала на једном такмичењу. Шта више како каже Слободан Никић никада није била ближе елиминацији:

– Сетите се меча с Аустралијом. Три минута пре краја било је нерешено. Да смо примили гол тешко би се из оног шока извукли.

Србија је олимпијски турнир почела хаотичним издањем против Мађара. Почетком трећег дела ривал је имао 10:6. На крају је Филиповић голом четири секунде пре краја успео да донесе бод.

Уследио је такође шокантан сусрет са Грчком. И тада је српска екипа јурила предност. Грци су, попут Мађара, почетком трећег дела повели с четири гола разлике (5:1). Србија је преокренула у финишу на 9:8, али је ривал успео да изједначи.

У трећем колу се очекивао сигуран тријумф против Бразила. Тако је и почело – Савићев тим је имао 3:1. Уследили су минути без игре, минути голова Бразила који је повео с 5:3. У последњем делу стигло је изједначење, али је 46 секунди пре краја из петерца Бразил погодио и направио највећу сензацију на турниру.

Меч са Аустралијом је био за инфаркт. Водили су „кенгури” с 4:2, па 5:4. Имали су 7:7 до три минута пре краја, а онда су Јакшић, Филиповић и Никић ствари довели на своје место.

Последњи ривал у групи Јапан је до три минута пре полувемена водио с 5:2, постигавши све голове у првој четвртини. До одмора изједначење и на крају победа с 12:8.

Четвртфинале са Шпанијом је донело коначну праву игру. Резултат 9:5 све говори, одлична игра четвороструког стрелца Душана Мандића.

Против Италијана још боља игра. Сјајна одбрана. Било је 6:0, 7:2 после три четвртине. И завршној 9:3 и онда опуштање и Италијани су ублажили пораз 10:8. Синоћ је у мечу за злато била Хрватска.

Рио 2016 и Токио 2020... Колико ће у Јапану бити нових играча у односу на ове дане у Бразилу. Јасно је да већини репрезентација предстоје веће промене, код неких чак и драстичне. Сигурно је да ће године и такмичења после Рија проћи у уигравању састава за Јапан и да лако може да се догоди да резултати не буду примарни.

Алесандро Кампања је поприлично подмладио тим, седам нових играча у односу на Лондон. И са те стране Италијани су корак испред. Тибор Бенедек је довео Заланкија као будућу звезду уз Манхерца и Вамоша, Шпанци имају Тауела и Мунариза, Срби су представили Јакшића уз већ познате  Мандића и Ранђеловића, Грци неколицину врло добрих играча Дервисиса, Влахопулоса, Галанопулоса, Генидуњаса, Хрвати са Букићем, Мацаном и Бијачем... Црногорци су се ослонили на искусне ватерполисте, најмлађи је Дарко Бргуљан са 28 година...

То је европска слика. Дејан Удовичић ће остати без Азеведа, Мозеса и Смита, сви остали ће му бити на располагању. Питање је хоће ли Елвис Фатовић водити Аустралијанце који такође имају доста простора да подмладе тим.

Остаје да се види шта ће радити Дејан Савић после Рија. Увек је истицао да су браћа Рашовић, Убовић, Суботић и Ристичевић практично репрезентативци. У добрим годинама су Гоцић, Никић и Гојко Пијетловић али нека Савић решава којим путем даље.

У сваком случају промена ће бити свуда.