Цензура је вакцина против таблоида

Ових дана сви меркамо текстове објављене у „Политици” због страха да не дође до таблоидизације тог јединог бисера нашег новинарства након оставке бивше уреднице. Хвала богу, до тога заиста није дошло, а ето имали смо и неке текстове који упоређују премијера са шибицарима. Није то никаква храброст. Мислим да је тим текстом тај изванредни редитељ направио себи мрљу, а не премијеру, и да неке речи из тог текста можда нису примерене личности аутора текста.

Садашњи главни уредник је заиста на тешком задатку, између Сциле и Харибде, између два чудовишта од којих једно морате одабрати. Како проћи кроз мореуз а остати жив, то јест како одштампати овe новинe а остати пристојан и актуелан истовремено. У преводу, како сачувати овце а да вуци буду сити. Не треба бити много паметан па закључити да је цензура у таквим новинама неизоставна. Само што то није цензура коју неко намеће из власти, нити аутоцензура из страха од власти, већ просто цензура струке, еснафа. Зашто? Зато што на страницама новина које читају сви који држе до себе не можемо свашта писати. Једини начин да се направе пристојне новине јесте да се пронађе права мера и објављују оригинални текстови, али који су изнети тако да не излазе из оквира пристојности. „Политика” не треба да буде арена где ће се „оплакивати” пораз на изборима, где ће неко лечити своје комплексе или исказивати своју храброст у изношењу вулгарних увреда према власти. „Политика” није место за то, већ су то можда неке друге новине које свашта објављују и зато се и зову таблоиди. А ми морамо схватити да се промена власти врши у институцијама система, а не на ступцима новина. Драго ми је што је „Политика” у својој дугој историји, ако се изузме један период за владе Слободана Милошевића, успевала да одоли чарима таблоидних текстова. Зато „цензура” у „Политици” мора да постоји, како у односу на садржину текста, тако и у односу на поруке које шаље.

Чуо сам да су неки стални сарадници били љути због тога што уредништво није прихватило наслов њиховог текста, па су демонстративно престали да пишу за „Политику”! Квалитет ових новина заиста не може да се „круни” таквом „храброшћу” неспорно способних аутора појединих текстова и досадашњих сарадника. Веома ме чуди став дела наше интелигенције која свим средствима покушава да омаловажи премијера који је на изборима био убедљив. То је наша стварност, то су наши грађани и ми сада бољег премијера заиста немамо. Они који имају примедбе требало би промптно да оснују странку и да пређу у директну политичку борбу. А „Политику” оставимо свим нашим великим умовима који имају нешто конкретно да кажу без жеље за константним пуким критизерством тренутне власти.

Дипл. правник