​Рачун без крчмара

Још није сигурно да ли ће Русија прекинути испоруке гаса преко Украјине 2019. године. Русија је, у замену за украјински гасовод, желела да гради „Јужни ток”, али Европљани нису дали. Бугари су занемарили властити национални интерес и пројекат је пропао. Ако не желе – онда нећемо, поручио је тада Владимир Путин, председник Русије. Можда пре „Јужног тока” буде завршен „Северни ток 2”, па Европа плаво гориво настави да преузима у Аустрији? Из највећег европског подземног складишта гаса – Баумгартен.

Преговори о „Турском току” су настављени. Сада више за његову градњу није потребна подршка Брисела, већ само договор два председника – Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана. А шта у случају да до договора не дође?

Званичници САД су у више наврата нудили помоћ премијеру Александру Вучићу, све у намери да Србија у наредним годинама смањи енергетску зависност од Русије. Прва понуда гласи да гас добијамо из САД преко Хрватске и Мађарске. Услов за то је изградња терминала на Крку, где би Америка специјалним бродовима допремала гас који би Србија преузимала од Мађарске. Према првим проценама, за изградњу инфраструктуре потребно је око годину дана.

Све је то лепо, само изгледа да су амерички званичници заборавили да се распитају зашто је исти пројекат течног природног гаса и финансирање градње терминала за његово утакање пропао и у старој СФРЈ, која је економија била јача. Једноставно – трошкови су били превелики и тада и сада.

Друга понуда, која би била реална за четири године, да се наша земља преоријентише на гас из Азербејџана. Проблем је, а то званични Запад добро зна, што Србија нема гасовод којим би тај гас стизао, али нам ипак нуди помоћ. Практично, то значи да би гасовод требало изградити до Бугарске. За овај пројекат Европска унија пристаје Србији да да тек мали део новца, а шта за остатак? За градњу гасовода у Бугарској, ЕУ је издвојила комплетну суму.

Гас из Азербејџана би ишао „Јужним коридором” кроз Грузију, Турску до Грчке. Један крак би се одвајао за Бугарску, где би Србија можда могла да га преузме, али под условом да јој се помогне у изградњи наведене гасне интерконекције до Бугарске.

Гасовод из Грчке иде кроз Албанију, где се крак одваја за Италију, а други уз Јадранско море, кроз Црну Гору и Хрватску до Словеније. Америка би овом трасом могла да продаје свој гас преко већ постојећег терминала на грчкој обали, али и новог који је у плану да се изгради. Рок за изградњу „Јужног коридора” је 2018. или 2019. година.

Ту су још и гасоводи ТАНАП и ТАП. Европска комисија одобрила је уговор потписан између грчке владе и Трансјадранског гасовода (ТАП), чиме је дозвољен улазак новог гасовода у Европу. За разлику од „Јужног тока”, који је требало да пролази кроз Србију, али је пропао само зато што је „Гаспромов”, ТАП-ом ће гас тећи стотинама километара јужније од Србије, уз малу шансу да неки кубик стигне и до српске индустрије и домаћинстава. Гасовод ТАП би требало да транспортује природни гас из налазишта Шах Дениз у Азербејџану до Европе. Велико је питање колико се Европа може ослонити на овај правац, с обзиром на то да су залихе гаса из овог налазишта ограничене. У дужини од 870 километара, ТАП би се повезао с „Трансанадолијским гасоводом” (ТАНАП) на турско-грчкој граници. 

Д. Стојановић

Рекло би се, после свега, да су Европа и свет испреплетени гасоводима. Да, али само на мапи. Чини се да се много зна и планира, али се пренебрегава главна чињеница – гас је код Руса. Ко то тамо прави рачун без крчмара? А да Русија има озбиљне намере потврђује и најновија вест да ће „Гаспром” сопственим средствима изградити нови гасовод од Русије до Немачке, у вредности од 11 милијарди долара. Та одлука је донета након што је, под притиском Пољске, дошло до распада мешовитог предузећа које је требало да ради на изградњи тог гасовода.

Сви подносиоци захтева верују да је овај пројект кључан за европски енергетски систем и сваки од њих ће стога појединачно разматрати могућности за учествовање у овом пројекту, поручују из „Гаспрома”. Гасовод, чији би укупан годишњи капацитет био 55 милијарди кубика, удвостручио би количине које би из Русије стизале у Немачку преко Балтичког мора, заобилазећи Украјину. Али, Пољска и још неке друге источноевропске земље не би баш руски гас пред својим вратима.

Ако Русија обустави испоруку гаса преко Украјине, Србија нема алтернативу јер је, као и већина европских земаља, увозно зависна од руског гаса. Чему се надати ? Да Русија ипак одустане од прекида испорука традиционалном трасом преко Украјине? То је мало вероватно, ако се зна да је постојећи гасовод дотрајао. Стар је више од 25 година, није одржаван и доста гаса исцури током транспорта.

Његова обнова, израчунали су Руси, више би их коштала него да граде нови „Јужни ток”. Зато су пре скоро једне деценије и кренули с причом о новом гасоводу капацитета 63 милијарди кубика, којим је гас требало да крене из јужног дела Русије, од града Анапе у Краснодарском крају по дну Црног мора, кроз турске територијалне воде, до Варне у Бугарској, а од Бугарске је требало да се грана у два крака. Један крак из Бугарске, преко Грчке, подводно је требало да води до Италије, а други, преко Србије и Мађарске, до Аустрије.

Изградња је почела пре четири године на црноморској обали уз очекивања да први део буде завршен баш ових дана. Уместо тога, Русија је опет на почетку. Бугари би сада пристали и на скраћену верзију гасовода „Јужни ток” и да се зове „Бугарски ток”, само због чињенице да су изгубили спор против Руса на арбитражи у Паризу. Досуђено је да компанији „Росат” плате 620 милиона евра одштете, уз обавезу да купе реакторе и другу опрему за нуклеарку коју су заједнички требали да граде на Дунаву.

И док се и даље ради само на цртању линија по картама, чини се да је „Јужни ток”, због залиха руског гаса, био једини сигуран пројекат. Осим тога, Русија је једина која је има искуства и средстава да сагради овај гасовод. Пре свега, да поставе цеви по дну Црног мора.

А Србија? Остаје јој да буде загледана у своје једино подземно складиште гаса „Банатски двор” и да верује да ће до краја године „Србијагас” договорити с „Гаспромом” другу фазу градње која би обезбедила милијарду кубика гаса годишњ. То би уједно био и најјефтинији гас за Србију.

Србија би наставаком градње „Јужног тока” обезбедила не само паралелан правац снабдевања, већ и приход од транзитне таксе од око 200 до 300 милиона долара годишње. И не само то – „Јужни ток” би као највећа инвестиција у Европи и централни инфраструктурни пројекат у региону омогућила Србији бољу заштиту политичких, економских и енергетских интереса.