Уз „Вучила” кроз игру учи се правопис

Ако се зна да деца све раније добијају паметне телефоне и да им дигитални уређаји привлаче пажњу више него играчке, зашто их не мотивисати да кроз игру нешто и науче. Том логиком руководили су се творци „Вучила” – апликације која помаже деци да савладају српски правопис, а одраслима да се забаве и попуне рупе у знању.

Бесплатна апликација, пионирски пројекат невладине организације „Научи ме” из Ниша, која уводи и промовише иновације у образовању, један је од прошлогодишњих победника на конкурсу „Суперсте” Ерсте банке. Од прошлог викенда доступна је корисницима андроид уређаја, а у плану је и верзија за ајфон и ајпед.

После кратке обуке о томе како убацити или избрисати слова, корисницима је у првој верзији на располагању база са више од 2.000 контекстуализованих примера различитих нивоа тежине.

Слике, анимације, музика и звучни ефекти оригинални су производ тима, који поред два професора српског Милана Петровића и Маријана Мишића и студенткиње Јелене Думић чини и Драган Игњатовић, који је урадио дизајн игре, нацртао ликове и направио анимације, док је Александар Илић све програмирао.

Будући да су у тиму наставници српског, ученици су имали прилику да испробају „Вучила” у свакој фази и дају своје идеје како да игра буде још боља.

И ауторски тим има много идеја за надоградњу. Али за даљи рад потребна су додатна средства која покушавају да прикупе. Потајно се надају да ће их приметити и министарство просвете и можда подржати.

„За сада играч добија резултат у поенима. Замислите да може да добије резултат по областима правописа и да тако постане свестан у којој области је најслабији. Онда би могао да сам изабере и увежбава само ту област. Има много идеја, али иако већина нас сасвим волонтерски ради на овом пројекту, развој игрице није јефтин. Свакако не одустајемо и надамо се да ће људи препознати колико је ово важно и деци и ученицима, па чак и старијима. Ето прилике да сви урадимо нешто добро, а не само да се вајкамо како су нам генерације све неписменије”, каже за „Политику” Милан Петровић, координатор пројекта.

Може ли „Вучило” да поправи оно што су популарни чет сервиси и друштвене мреже покварили, сводећи комуникацију на скраћенице, без великог слова и зареза, најчешће „ошишаном” латиницом?

„Ради се о глобалном феномену – сличну битку бију и други језици. Ми смо макар успели да у оквиру ове апликације задржимо ћирилично писмо, и то уз велике напоре. Ја бих пре рекао да је ново доба интернета донело да је комуникација све више неформална, па је мање прилика у којима смо свесни да су правопис и граматика и те како важни. Наши ученици све мање имају од кога да виде, али и све мање прилике да вежбају правопис. Управо то је била наша полазна хипотеза и то смо покушали да некако исправимо”, објашњава Петровић.