​Владе скупо плаћају шпијунски софтвер за смартфоне

Израелска група НСО једна је од многих које продају шпијунске алате помоћу којих могу да се надзиру и снимају све активности на паметном телефону. Од 2010. године, њихов систем познат као „пегаз” користио је већи број државних агенција да прате паметне телефоне мета, не остављајући никакве трагове, открива „Њујорк тајмс”.

Овај софтвер може да чита текстуалне поруке, контакте из именика, електронску пошту и локацију, да приступа историји прегледача интернета и блокира неке сајтове. Такође, може преко микрофона да снима звуке и помоћу камере фотографије. Сви подаци се у реалном времену враћају ономе ко врши надзор.

Цена инсталације је пола милиона долара, а остатак се плаћа по броју праћених уређаја: 650.000 зелених новчаница за десет „ајфона” или „андроида”, док су „блекбери” и „симбијан” оперативни системи мало јефтинији.

Фирма је основана пре шест година и није много присутна у јавности. Међутим, прошлог месеца су њени производи пронађени у „ајфону” једног емиратског активисте за људска права. Друга мета је био мексички новинар који је писао о корупцији у влади.

„Њујорк тајмс” је дошао до имејлова, уговора и понуда, који откривају како функционише овај тајни бизнис дигиталне шпијунаже. Документи су процурели од две особе које су сарађивале са НСО групом, али оне нису хтеле да им се открива идентитет због страха од освете.

Поменута компанија агресивно рекламира услуге шпијунирања телефона владама и владиним службама широм света под паролом „да свет буде безбедније место”, јер је, како тврди, ова врста шпијунирања неопходна да би се ухватили терористи, отмичари и нарко-дилери.

Постоји наводно строг процес провере коме се продаје алат. Етички комитет може да стави вето на продају одређеним клијентима ако се процени да не налазе на глобалним листама земаља које поштују људска права. Досад, међутим, нису никог одбили?!

Критичари наглашавају да је овај шпијунски софтвер, осим против криминалаца, коришћен и за праћење новинара и бораца за људска права.

„Даље нема контроле. Чим продају систем, владе могу да их користе како желе. НСО може да каже да покушавају да учине свет безбеднијим, али га заправо чине све надзиранијим местом”, каже за „Њујорк тајмс” Бил Марчак, виши предавач у Мунковој школи за глобалну политику при Универзитету у Торонту.

Потражња за овом врстом услуге је већа сада када компаније попут „Епла”, „Фејсбука” и „Гугла” користе јачу енкрипцију да заштите податке у свом систему, због чега је владиним агенцијама све теже да прате осумњичене.

Индустрија сајбер-оружја, коју одсликава НСО, послује у правној сивој зони и често је самим компанијама препуштено да одлуче колико дубоко ће да улазе у лични живот жртве и с којим владама ће да послују. Израел строго контролише извоз дигиталног оружја, али ниједном досад није забранио продају технологије ове фирме, пише амерички лист.

Реч је о приватној фирми која је пре две године продала контролни пакет акција једној компанији из Сан Франциска. Откривени документи указују да је пословала са земљама широм Европе, али и са Мексиком, који је за три пројекта платио више од 15 милиона долара.

Представник мексичке амбасаде у Вашингтону изричит је у тврдњи за „Њујорк тајмс” да се овај систем не користи против новинара и активиста. Представник компаније је такође инсистирао да се алат користи само против криминалаца и терориста и није хтео да каже да ли ће прекинути продају Емиратима и Мексику после ових открића.

Како ради

Софтвер израелске фирме заобилази енкрипцију тако што користи рупе у самом оперативном систему или намами жртву да несвесно отвори документ који садржи злоћудни програм. Користио је три недостатка у „Епловом” софтверу (у међувремену су отклоњени када су га прошлог месеца открили стручњаци за безбедност). Телефон жртве може да се инфицира и преко јавног вај-фаја, али и на старомодан начин – да га вешт агент лично убаци.