Уз нос гледаоцу

Једна ласта не чини пролеће, али је „прва ласта”, нова сезона емисије „Тако стоје ствари” добра назнака да смо ушли у „нормалне” токове телевизијских шема.

Занимљива, динамична, забавна чак повремено и едукативна, баш као што то савремени трендови у електронским медијима диктирају јер је новитет назван „инфотејмент”: „два у један” информација и забава, заменила нова генерација ТВ формата – „едутејтмент”.

Један од најбољих производа Радио-телевизије Србије није се, на жалост очекивано, ни сада пласирао за бољи термин репризе од Другог програма између два и три сата у зору, тако да ће сви они који радним данима између десет сати и поднева нису код куће или имају неку обавезу, остати ускраћени за овај програм, његове одличне водитеље и ауторе (Зоран Станојевић, Наташа Миљковић и нова у тиму, Сања Драгичевић) добро осмишљене рубрике и занимљиве госте.

Али зато они који пате од несанице, пресвлаче или доје бебу, имају загарантовано квалитетан програм. А за све оне који ће рећи како имамо могућности да ову и друге добре емисије пратимо путем компјутера или паметних телефона „ма где се у том тренутку налазимо”, морам да подсетим да живимо у земљи која је далеко од тога да сваки њен становник има четкицу за зубе.

Они који је имају, користе је по шест месеци, док не „оћелави”. А половина паметњаковића са „паметним телефонима” искористи да чита наслове из таблоида и прати на Инстаграму нове фотографије „силиконских сплаварки” и старлета.

Лоше изабрани дневни термин (Први програм РТС, 12.45 и реприза око пола два после поноћи) за страну серију је током јула и августа стао на пут потенцијалном задовољству гледалаца да прате квалитетне шпанске серије „Хотел Гранд”, „Краљица Изабела” (премијерно емитована) и „Карабуџан”.

Највећа и најпрестижнија награда у телевизијском свету, амерички „Еми”, има категорију, која се званично зове „дневна серија”, намењену ауторима и глумцима који су учествовали у стварању серија које по теми и ликовима никада нису ни били предвиђени за емитовање у „прајм тајму”, односно, ударном, вечерњем термину.

Али које маркетиншки здушно подупиру компаније које рекламирају своје производе намењене управо оним гледаоцима који су током дана пред екраном, дакле, највише домаћицама.

Како су се раније најчешће рекламирали сапуни и детерџенти, и серије које су се бавиле несрећним љубавима и дешавањима у болницама, где лекари између хитних случајева љубавишу са атрактивним сестрама, добиле су назив „соуп” или како их ми зовемо „сапунице”.

Укратко, у свету је време у којем се телевизијски производ нуди гледалишту унапред и врло пажљиво одабрано.

Све друго је терање ината гледаоцима.