У Норвешкој отворен први биоскоп за псе

Специјално за „Политику”

Осло – Ни телевизија ни све моћнији интернет нису уништили биоскопе у Норвешкој, како су предвиђале песимистичке слутње. Напротив, биоскопске мреже се шире (приватне, општинске, војне), број гледалаца расте, отварају се специјализоване биоскопске сале. Биоскопи су најпопуларнија културна одредишта Норвежана, знатно испред позоришта, опере, изложби, књижевних и других културних збивања. Званична статистика каже да је 70 норвешког становништва било једном или више пута у биоскопу у току године, један од четворо Норвежана одлази месечно у биоскоп, жене више воле филмове од „јачег пола”, биоскопску публику већином чине образовани гледаоци и наравно они са дубљим џепом.

Норвешки кинооператери располажу специјалним салама за бебе, постоје биоскопи за жене и мушкарце који воле да плету, везу, хеклају или штрикају док гледају филмове као и пројекције за сениоре. Од недавно, биоскопски мени проширен је за посебну сорту љубитеља седме уметности, боље рећи специјалну расу гледалаца.

Елем, тог претпоследњег августовског дана, у популарном биоскопу „Ринген”, у северном предграђу Осла, било је бучно, свечано и несвакидашње. На специјалну премијеру не баш тако новог филма „Срце пса” („Heart of a dog”, 2015) познате музичке и перформанс уметнице Лори Андерсон публика је, уз пратњу људске расе, стигла везана на ланцима, повоцима, у наручју. Док су газде поносно позирале на црвеном тепиху, остали део публике се упорно отимао, пропињао на предње ноге, многи су режали, лајали, њушкали, скичали, гребали по тепиху, пенили, покушавајући да дохвате и загризу оне мало мирније и гледаоце ситније расе.

–Ав, ав, ав – дохватила је микрофон Маријане Зека, шеф биоскопа „Ринген” у Ослу, поздрављајући ономатопејом присутне гледаоце у сали. Уследио је громки одговор, салом се проломио лавеж паса готово свих раса. Салве лавежа означиле су да је први кино за псе у Норвешкој и званично отворен, јавио је „Афтенпостен”, овдашњи најстарији и најутицајнији дневни лист.

Псећи биоскопи постају популарни у појединим деловима света, понајвише у Аустрији и Енглеској, тврди новинар „Афтенпостена”, јављајући да су мека кожна седишта у сали биоскопа „Ринген” била готово попуњена шапама и њушкама. Газде су добиле право да казне изгреднике, да на кратко изведу немирне и некултурне посматраче.

Четвороношци су се примирили и утишали са првим секвенцама и музичким тактовима из филма „Срце пса”. Нестрпљиво су чекали да виде нежну срцепарајућу причу о вези човека и пса, о љубави и смрти. Настала је пасја тишина. Светла су погашена, сви су пажљиво пиљили у чаробно биоскопско платно. На моменте се могла чути само по која залутала бува у коси чупавих љубитеља седме уметности. Газде су љубимцима обезбедили псеће кокице и слаткише, да се осећају као и сав нормалан биоскопски свет.

Наука и пракса потврђују да пси воле телевизију, нарочито филмове. Ови кућни љубимци су одана, верна и надасве перспективна биоскопска публика. Познати шведски драмски писац и сликар Аугуст Стриндберг, оснивач модерног шведског позоришта, рекао је једном приликом: „Презирем људе који држе псе. Они су кукавице које немају храбрости да уједају лично!”

У Норвешкој не хају за опаску из комшилука. Према подацима овдашњег кинолошког клуба, на подручју Норвешке регистровано је око 560.000 паса, а заступљено је око 250 раса. Злобници и циници кажу да су зато пси уносна и исплатива циљна група кинооператера. На крају крајева, бар су захвални и скромни као биоскопска публика, не закерају много, не критикују филмове и биоскопске сале, не претресају стање у кинематографији. Једино што мало чешће умеју да лану.