„Србија” кошта 474.800 динара

Ако привредник хоће да уведе гас у свом предузећу у Земуну, мораће да плати таксу за прикључење на гасоводу мрежу у износу од 300.000 динара. Овај трошак грађане ће коштати неколико пута мање – 90.000 динара. Такође, вода је за привреду скупља за 100 одсто него за грађане, као и све комуналне услуге. Ове намете сваки предузетник мора да плати, каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку. Чак и када отпад рециклирају то не умањује цену ове комуналне услуге. Ови приходи иду директно у локалне касе, као и многе друге беспотребне дажбине.

Најмања републичка административна такса износи 70, а највећа 748.720 динара. Уколико у називу фирме или радње имате и реч Србија, то задовољство држава наплаћује 474.800 динара, наводе у Унији послодаваца Србије. За ову таксу, као и за велики број њих држава не пружа никакву услугу осим потписа службеника, уверавају представници Уније.

Највише таксе, чији су износи шестоцифрени плаћају компаније које послују у секторима производње и промета наоружања и експлозивних материјала, транспорта, заштите животне средине, рударства и ауторских права. Занимљиво је да сви привредници, ма чиме се бавили, плаћају таксу за наводњавање. Још интересантније је да еколошку таксу осим привреде плаћају и школе, али само приватне.

Драгољуб Рајић каже да у Србији има око 350 такси и накнада које плаћају привредници. Пре четири године било их је 335, од чега је укинуто 137. Само у последње две године уведено је 12 такси, кажу у Унији послодаваца Србије.

Када је Београд прошле године укинуо фирмарину малим предузећима, увео је еколошку таксу у сличном износу, тако да привредници нису осетили никакво олакшање, већ је један намет замењен другим, уверавају у Унији послодаваца Србије.

Такође, таксе се значајно разликују од града до града, а њихову висину је често немогуће предвидети. Рецимо, фирма чије је седиште у Београду за истицање имена предузећа годишње плаћа 150.000 динара, док њену испоставу у Новом Пазару овај намет кошта 480.000 динара.

У Унији послодаваца објашњавају да је ове године више од пет хиљада пута увећана такса за предузећа која се баве противпожарном заштитом. Они који су већ регистровани за ову делатност морају поново да плате ту таксу, као и они који тек покрећу посао. Овај папир ће их коштати чак 535.000 динара.

Рајић наглашава да укидање неколико парафискалних намета неће побољшати пословну климу у Србији, већ је неопходна потпуна реформа система.

– У европским земљама привредници општинама плаћају такозвани градски порез. Немају додатне обавезе према градској власти која не би смела да пуни буџете увођењем нових, потпуно бесмислених намета чији се износи често мењају. Београд је пре четири године укинуо три парафискална намета, али је толико увећао висину преосталих 15 да се то није ни примећивало. Од тада су сви порези повишени укључујући порез на добит, акцизе, али и порез на имовину који је вишеструко скакао. Нису повишени само порези и доприноси на рад који су међу највишима у источној Европи – истиче наш саговорник.

Рајић наглашава да у Словачкој постоји само 13 парафискалних намета, у Чешкој између 12 и 22, а у Србији је ова глоба четири пута виша. Просечан српски предузетник мора да плати између 48 и 65 намета.

У Министарству финансија најављују значајне промене у овој области јер ће до краја године бити спреман нацрт новог закона о накнадама за коришћење јавних добара. На овај начин држава ће уједначити висине накнада које локалне самоуправе наплаћују привредницима и укинуће значајан број намета. Први пут ће ова област бити регулисана једним законом, а сада је то предмет десетина републичких прописа и бројних подзаконских аката.

Овим законом ће се, како кажу у министарству, уредити груписање накнада, начин утврђивања њихове висине, контролисаће се наплата и омогућити виши степен финансијске дисциплине. Такође, нови прописи требало би да стану на пут локалним самоуправама које су неретко уводиле скривене порезе којима су додатно пуниле буџете.

„Анализа различитих јавних дажбина показала је да су се поједине накнаде уводиле, утврђивале и наплаћивале на нетранспарентан и непредвидив начин, као и да начин утврђивања њихове висине често није био у складу са њиховом сврхом и наменом”, наведено је у писаном одговору на наша питања који нам је упутило Министарство финансија. Њихови представници нису прецизирали који ће конкретни намети бити укинути уколико нове законске одредбе ступе на снагу.

Самовољи локалних самоуправа држава је покушала да стане 2012. године када је укинула фирмарине, али представници Уније послодаваца Србије наглашавају да само предузетници више немају обавезу да плаћају тај намет који и даље плаћају привредни субјекти. Док је за мале привредне субјекте ова обавеза мања за 40 одсто у односу на 2012. годину, велика и средња предузећа плаћају далеко виши износ фирмарине.