Ђилас није био политичар у спорту

Поводом одлуке Драгана Ђиласа да се повуче с места председника Кошаркашког савеза Србије (КСС), у тренутку највећег успеха у историји наше игре под обдучима, питали смо селектора мушке репрезентације Александра Ђорђевића шта мисли о томе. Ђорђевић нам је рекао да би сада желео, пре свега, да каже нешто о томе како је Ђилас радио и шта оставља иза себе. Јер сматра да је такав ред...

–Ђилас је прешао пут од кошаркашког ентузијасте и заљубљеника у наш спорт до успешног председника кошаркашке организације – каже Ђорђевић. – Кад је дошао на чело КСС-а многи су били скептични, јер су у њему видели политичку фигуру која нема превише везе с кошарком, међутим, играње кошарке и вођење Савеза су две сасвим различите ствари. Ђилас је своје организационе способности спојио с двадесет година редовног праћења великих кошаркашких догађаја. За кратко време успео је да врати наслеђене дугове Савеза и да, уз некадашњег потпредседника Дејана Бодирогу, затим свог најближег сарадника Андрију Клеута, касније и Дејана Томашевића и остале сараднике, осети пулс српске кошарке и схвати шта је оно што јој је потребно.

Ђорђевић сматра да је Ђилас допринео тимском раду и доброј атмосфери у кошаркашкој организацији у којој су свој печат успесима дали сви, од портира на уласку у зграду у Сазоновој 83, до председника.

–Показао је довољно мудрости у спољној политици КСС, кад је требало заузети став у сукобу Фибе и Евролиге, а имао је и конкретне поруке о домаћој лиги и њеном месту у односу на регионалну. Иако су играчи увек ти којима припадају највеће заслуге за успех, за оно што су постигле наше кошаркашице, поред Марине Маљковић велике заслуге несумњиво припадају и Драгану Ђиласу.

Ђилас је дошао на чело КСС-а у априлу 2011, док је био политички један од најмоћнијих људи у држави (градоначелчник Београда, потпредседник тада најснажније странке – Демократске странке). Међутим непуне две године касније, када заједно са ДС-ом почиње да тоне на политичкој сцени, и КСС почиње да испашта због тога. За многе је било велико чудо то што је не само остао на челу КСС-а већ и што је нашао начин да обезбеди стабилно финансирање у тренутку кад су јавна предузећа (главни финансијери) заврнула своје славине.

–Његов пад на политичкој сцени можда у том тренутку није изгледао као нешто добро ни за њега ни за КСС, али се врло брзо испоставило као срећна околност – говори Ђорђевић, од скора тренер минхенског Бајерна. – Од тог тренутка он се сто одсто посветио кошарци и у тешком положају успео да обезбеди идеалне услове за рад националних селекција, што је можда и највећи његов подвиг. Успео је да сачува мир у организацији у тренуцима кад је, да тако кажем, био политички неподобан, и да се кроз свој рад у кошарци на неки начин рехабилитује. Не политички, већ да покаже да је добар менаџер и да може успешно да води један бренд какав је српска кошарка и да га унапређује. Свака му част како је радио.

За разлику од неких политичара у спорту, који су грешили покушавајући да докажу да су у струци равни највећим стручњацима, Ђорђевић каже да то није био случај са Ђиласом:

–Честитам му и на томе што се увек држао свог посла и што се никада није мешао у струку. Са својим сарадницима сам имао пуну слободу и подршку да своје идеје спроведем у дело. У првим годинама Дејан Бодирога је био тај који је заступао наше спортске интересе у КСС-у, а после његовог одласка ту улогу је преузео један од мојих помоћника Јовица Антонић.

Ђиласу нови мандат у КСС-у истиче 2019. године, а отићи ће с те функције већ кроз три месеца, остављајући иза себе обе селекције на олимпијском постољу: кошаркаши сребрни, кошаркашице бронзане. У кошаркашким круговима се шушка да се највероватније враћа у политику, да жели да се окрене новим изазовима, али Ђорђевић не жели да коментарише такве приче.

–Штета је што Ђилас одлази и криво ми је због тога јер мислим да смо имали још много тога да докажемо у наредних пар сезона. Нећу да улазим у разлоге његове такве одлуке, јер то је његова лична ствар. А да ли се ја слажем с таквом одлуком или не, то је већ друга ствар. Имам врло јасну идеју кога бих волео да видим на челу Савеза и тај човек то зна!