Ко хоће нову трагедију у БиХ

Бакир Изетбеговић и генерал Сефер Халиловић својим неодмереним изјавама и ратнохушкачким вокабуларом отворено прете новим ратом у Босни и Херцеговини.

Бакир иде стопама свог оца Алије, који се на крају одлучио за рат, а не за мир, удруживши се с Туђманом и хрватским галопирајућим национализмом, правдајући то опасношћу од Срба, с Радованом Караџићем на челу. Да ли се то понавља тадашњи сценарио само с другим протагонистима?

Њима је мало што су муслимани/Бошњаци ту сулуду и неодговорну политику тадашњег руководства СДА платили толиким животима, разарањима, расељавањем и психичким траумама.

Председнику Изетбеговићу и генералу Халиловићу је довољно поставити само два питања: шта су муслимани/Бошњаци добили тим прошлим трагичним грађанским ратом и шта је сада Босна и Херцеговина?

Они највероватније неће одговорити у својој умишљености о величини заслуга и Пировим победама, у ствари никаквим победама, јер свака победа доноси успех и позитиван резултат. Тог резултата апсолутно нема.

Све што је вредело, пропало је. Ни Босне и Херцеговине као државе нема, па нека се колико хоће упиње отуђено и самоуверено руководство у Сарајеву да доказује да је има.

Нема је због њихових претходника и оних који су још актуелни, и неће је ни бити, свакако и уз подршку, и ранију и садашњу, страног фактора и окупатора коме треба један такав простор и једно такво руководство.

Њима сигурно неће пасти на памет да су допринели страховитој катастрофи свог народа који је изгинуо, изгубио све што је имао и великим делом је растурен по белом свету. То они неће никада признати.

Њима је лепо јер уживају све привилегије и могућности које дају функције на којима се налазе. Шта је за њих да поново пошаљу у смрт хиљаде људи да би они опстали на својим уносним функцијама. Изгледа да код њих влада правило да кад нема непријатеља, треба га измислити. Њихови медији, као и увек, одрађују свој део посла.

Сада је наводно нова опасност по Бошњаке и Босну и Херцеговину заказани референдум у Републици Српској, другом ентитету, о дану оснивања тог легитимног ентитета, иако Дејтон није идеално решење ни за један народ у Босни и Херцеговини.

Без обзира на одлуку Уставног суда у Сарајеву, српски народ Републике Српске има право да се о томе изјасни јер је конститутивни и државотворни народ у Босни и Херцеговини, поготово што његови представници нису гласали за такву спорну одлуку.

Посебно Република Српска има на то право зато што је одлука Уставног суда донесена прегласавањем и гласовима странаца. Опстанак Босне и Херцеговине и мир у њој су једино могући ако су у томе сагласна сва три државотворна народа.

Странци, као и свака окупација, једног дана ће отићи. Ми и наши потомци остајемо да и даље живимо ту где јесмо, хтеле или не те самозадовољне елите које се боре само за своје групне, сталешке и партијске интересе.

На крају хоћу да кажем да би господину Бакиру Изетбеговићу било много важније од референдума у Републици Српској да се брине о проблему катастрофалне незапослености, скоро пропалом школству и здравству у Федерацији БиХ. Неколико успешних општина, захваљујући способном локалном руководству, не чине целокупан развој ентитета.

Генералу Халиловићу бих предложио да се више ангажује у решавању материјалног и социјалног положаја својих ветерана и инвалида који су се узалудно борили за неку имагинарну Босну и Херцеговину, какву су замишљали и замишљају челници СДА. Реална Босна и Херцеговина је постојала и могла је да опстане у тзв. скраћеној или било каквој Југославији.

Историчар