Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

CEFTA улазница за ЕУ

Либерализација трговине у региону југоисточне Европе довела је до закључивања 32 билатерална споразума о слободној трговини, који се замењују склапањем јединственог мултилатералног Споразума заснованог на CEFTA принципима. Нови споразум, потписан 19.12.2006., назван је CEFTA 2006, због реномеа који је стекла досадашња CEFTA, као Споразум о слободној трговини земаља централне Европе.

Овај споразум се заснива на правилима Светске трговинске организације и ЕУ, а обезбедиће веће поштовање правила трговања, слободан проток људи, роба и идеја, унапредиће правну дисциплину, омогућиће већа страна улагања, подићи ће технолошки ниво производње и обезбедити потрошачима већи стандард. С обзиром на то да повећава правну сигурност за инвеститоре и примењује једноставнија правила о пореклу робе, Споразум повећава могућност бесцаринског извоза на много ширем тржишту од садашњег. Практично, све су то кораци који ће убрзати процес приступања ЕУ и СТО свих земаља региона.

O новој CEFTI се говори као о некој врсти припреме "за понашање" и конкуренцију на тржишту ЕУ, а најважнија одредба на коју се обавезују чланице јесте укидање међусобних царина, што ће пословање учинити једноставнијим и убрзати економски раст, олакшати трговину и инвестиције.

Споразум су до сада ратификовале: Албанија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Молдавија и Унмик у име Косова (као царинске територије). CEFTA 2006 је за њих ступила на снагу 26. јула ове године. За остале земље, док га не ратификују – важе билатерални споразуми о слободној трговини. БиХ је требало да га ратификује 31. јула, али то се није догодило пошто Споразум није прошао у парламенту. За Србију је важно да Споразум ратификује што пре да би показала да је спремна на европске интеграције и да би на министарском састанку крајем септембра наступила као пуноправни члан, а не у својству посматрача.

Земље-чланице CEFTA 2006 ће успоставити зону слободне трговине у складу са одредбама овог споразума и сагласно одговарајућим правилима и процедурама СТО. Она ће бити утврђена у прелазном периоду који ће бити окончан најкасније до 31. децембра 2010. године.

Споразумом су правно регулисане и неке потпуно нове области – услуге, инвестиције, јавне набавке, заштита интелектуалне својине – за које је предвиђена примена правила СТО.

Успостављање зоне слободне трговине у складу са CEFTA 2006 до краја 2010. године, поред закључења Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ у 2007. и чланства у СТО у 2008. , спада у приоритете Србије у области економских односа са иностранством.

Несумњиво је да је подручје CEFTA атрактивно за инвестирање и да ће унапредити регионалну сарадњу. Србија може у оквиру CEFTA споразума да постане "комерцијални центар" западног Балкана и погодно место за страна директна улагања. Српска привреда у том процесу имаће прилику да се такмичи на ширем европском тржишту и тако постане успешнија и конкурентнија. Нови споразум омогућава проширење тржишта за све производе, али и трговање под истим условима за све произвођаче. При томе, услови и правила игре биће унапред познати па ће предузећа моћи на дужи рок да планирају производњу и пласман. Споразум ће омогућити земљама региона да тргују под једнаким условима без обзира у којој су фази приступања ЕУ и СТО.

CEFTA споразум обухвата више од 90 одсто међусобне робне размене у региону, а у ове земље одлази преко једне трећине укупног извоза Србије, тако да су оне по значају наш други спољнотрговински партнер (после ЕУ). Поред тога, Србија у размени са њима остварује суфицит.

Реализација Споразума треба да води повећању обима трговине и ствара услове за равномернији и усклађенији развој региона, смањење трошкова, повећање продуктивности, побољшање инфраструктуре, раст конкурентности, запослености и животног стандарда.

научни саветник
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.