Кина прва, Србија на зачељу

На основу базе података о вредности бруто домаћих производа мерених према куповној снази националних валута, са сајта ММФ-а (International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, October 2007)јасно је куда свет иде. Поготово Кина, Америка или Европска унија. Ми се морамо, поготово у овим судбоносним данима кризе на Косову, што пре одлучити шта нам ваља чинити. Можда нам у томе, каже за наш лист др Мирослав Здравковић, сарадник билтена Месечне анализе и трендови, може помоћи не тако давно искуство Кине, која је, баш као и ми, прошла кроз многе кризе и судбоносне одлуке.

Кина je 1990. имала тек 26 одсто вредности америчке економије. Већ 1999. достигла је половину, а лане је била мања за свега 14,3 процента. Ове године, Кина ће заостајати за Америком свега 7,5 процената, са великом вероватноћом да већ 2009. постане прва светска економска сила. После 90 година суверене владавине Америке. Кина је прошле године претекла САД и према вредности робног извоза, а ове надмашиће и Немачку која је у међувремену постала светски експортни лидер. Још закратко.

Ови подаци указују на тренд померања светске економије са запада на исток, где су Кина и околне земље (Јапан, Јужна Кореја, Индија, Тајван...) постале јачи економски центар од Европе или Северне Америке (САД, Канада и Мексико, узети заједно).

Какве то везе има са нама, пита и одговара наш саговорник.

– Огромне. Економски подаци указују, између осталог и на ефикасност политичких метода у решавању криза. Кина је, након катастрофалних друштвених, политичких, па и привредних експеримената током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, испољила политичку и економску мудрост да свој економски развој базира на приливу страних директних инвестиција, а да политичке проблеме решава стрпљиво. Није признала Тајван, али је с припајањем Хонгконга, по принципу „једна земља – два система”, стекла огромне референце”.

Наш саговорник се саглашава и са могућим приговором да су директна поређења нас и Кине, не само због броја становника, економске или политичке снаге, доста упрошћена. Он, међутим, напомиње да у овом случају говори само о аналогији у повлачењу политичких, економских или државничких потеза.На нама је да се определимо – за економску и политичку самоизолацију или активан приступ проблему са светом, поготово ЕУ.

Наш проблем је тим већи јер је стартна позиција Србије доста рђава.Према подацима о реалним стопама раста БДП-а након базне 1989, долазимо до сазнања да се Србија међу 153 земље (недостају чињенице за државе формиране на подручју бивше Југославије и СССР-а), убедљиво налази на последњем месту. База података ММФ-а обухвата 180 земаља и подручја тако да је могуће да се иза Србије налазе евентуално још Куба, Северна Кореја, Авганистан и Босна и Херцеговина. Тако би се Србија међу 220 земаља и подручја нашла на око 215. месту у свету.

Дотле ће Кина до 2025, настави ли са садашњим, двоцифреним годишњим стопама раста БДП-а, бити двоструко већа економија од САД. Није тешко претпоставити, упозорава на крају др Здравковић,шта ће то значити за глобалне политичке и економске односе, па и дугорочније импликације на нашу међународну позицију у вези са јужном српском покрајином.