Хрватско улепшавање историје

Кад се фабрикује национални идентитет без довољно специфичних карактеристика и различитости у односу на суседе, најчешће се прибегава аргументима из „славне” прошлости. Улепшана, чак и мрачна прошлост доприноси улепшавању измишљеног идентитета.

Др Вјекослав Перица, хрватски историчар, у тексту „Народ, племе, клан – Балкан” („Време”, 4. августа 2016. године) тврди: „Битка за повијест данас је кључ будућности на овим просторима. Повијест је најбитнија за национализам који је, по најкраћој дефиницији, славна и тешка прошлост без мрље, а пакао то су други. Ако снаге разума на овим просторима успију увјерити данашње Хрвате, Србе и Бошњаке да им национални идентитет и нису искључиво славна прошлост без мрље, да религије нису најбитније за национални идентитет, да није сусјед непријатељ и да постоје боље варијанте хрватства, српства и бошњаштва, без недавно исконструисаних митова, без државних религија и без међусобне мржње, има будућности.”

Ако досад нисте погледали, требало би да видите гламурозну, продукцијски веома скупу и технолошки супериорну ТВ серију „Хрватски краљеви”, у седам педесетоминутних епизода, емитовану на каналу Viasat History, чија је премијера била још 10. децембра 2012. године. Зашто то помињемо? Зато што је Хрватска радио-телевизија уложила велика средства и таленат за улепшавање хрватске историје и њен пласман на светски признатом и гледаном медију. Легитимно, зар не? Тако се студиозно фабрикује национални идентитет и подиже самопоуздање народа који се од осамостаљивања суочава с огромним тешкоћама. ТВ серију је, као национални пројекат с великим бројем верзираних сарадника, сценаристички обрадио и вешто режирао Божидар Домагој Бурић. Без обзира на видљива претеривања у „шминкању” историје, серија је остварила постављени циљ и, што је важније, била гледана широм света и више пута репризирана. Највеће изненађење представља чињеница да је Viasat History откупила права на приказивање и приказала серију у 30 европских земаља. Пун погодак и корак у процесу фабриковања предјугословенског националног идентитета Хрвата, који бесомучно покушавају да се отргну од балканске и југословенске прошлости. Шта је ту спорно?

Свакако, не то што су вешти стручњаци за односе с јавношћу одлучили, а хрватска држава помогла финансирајући овакав амбициозан подухват улепшавања историје нове Хрватске. Ко је крив онима који не схватају значај таквих подухвата или их не чине! Спорно је, и ту се враћамо историчару Вјекославу Перици, што је историја претрпела такво фризирање да су тзв. хрватски краљеви, заправо били локални кметови (и то без доказа о националном пореклу) и вазали страних властодржаца у овим регионима, а ТВ магијом су претворени у националне хероје с „краљевским” овлашћењима, која никада нису имали. Хрватски краљеви: Трпимир, Томислав, Стјепан Држислав, Петар Крешимир IV, Звонимир и други, у ТВ најави су представљени као европски мускетари-борци „за поштовање хрватског достојанства”, почев од „насељавања балканских простора у VII веку до краја хрватске династије Трпимировића”. Шта о томе говори угарска и аустријска званична и непорецива историјска грађа, чији су вазали били, то је друго питање. Циљ је постигнут, а за исправљање треба снимати нове ТВ серије. Узгред, једна од епизода носи назив „Хрвати и Срби – историја једне нетрпељивости”. Није тешко погодити у којој мери је приступ теми био објективан. Од тога је само корак до садашњег наставка експлозивног манифестовања фабриковане историјске националне „величине” кроз актуелне догађаје: протесте „бранитеља” против антифашистичког јубилеја у Србу, прославе „Олује” и протеривања 250.000 Срба из Хрватске као Дана хрватског устанка и свечано откривање споменика Миру Барешићу, осуђеном усташком убици амбасадора Роловића у Стокхолму.

Професор универзитета