Деда и Вук

Пробијајући се кроз несношљиве гужве на њујоршким авенијама, где полицајци пропуштају кадилаке са затамњеним стаклима, у којима дипломате хитају ка Ист Риверу, праћене сочним псовкама нервозних таксиста, од јамајканских вуду клетви до румунског лелекања, Вук Јеремић се спрема за велики покерашки обрачун.

У централи светске моћи српски каубој ће морати да одигра партију живота, јер шести круг избора за генералног секретара Уједињених нација неће бити филигрански, заверенички перформанс велике петорке Савета безбедности. Биће то салунска, жестока картарошка игра са два штиха: црвеним картицама великих сила, које значе избацивање са стола. Или, у крајњем случају, давање вета.

Други штих су беле картице несталних чланица, које значе пролаз у наредни круг.

Партија је заказана за среду и Вук је већ обишао шефове мисија највећих земаља који ће бити крупијеи. Уверио се да су револверашки блефови тек невина игра у крупним улозима који се налазе на коцкарском столу светске дипломатије.

Србин без задршке, за кога влада фама да је кинески човек, с тихом руском подршком, харвардском дипломом и етикетом коју му је давно прилепио потпредседник Џо Бајден, да је склон делинквенцији кад су у питању интереси Америке, стигао је до средине свог дугог пута који је трасирао углавном сам.

Православац с генетским материјалом Поздераца, владара беговске, а потом Титове Босне, води се правилом да на његовој магистрали средина не постоји. Или ће остати Сунђер Боб српске политике, или ће постати њен султан!

Преживевши пет кругова гласања, у којима је било тек нешто свежије него у паклу, Вук се нашао на другом месту, тик уз шездесетседмогодишњег Португалца Антонија Гутереша, који међу супарницима има кодно име Деда. Наиме, бивши португалски премијер, ако буде изабран, постаће један од најстаријих генсека УН. Ако то буде четрдесетједногодишњи Вук, УН ће добити свог најмлађег шефа у историји.

Али, наследник Бан Ки Муна неће бити одређен на основу крштенице. Према систему ротације, који наредног генералног секретара тражи међу кандидатима из Источне Европе, Вук је, на први поглед, заиста највећи заједнички садржалац Запада и Истока.

Довољно се грејао на кинеској и руској ватри, али је у последње време, као српско хиперактивно грејно тело, учинио све да отопли америчку ледену скепсу.

Бившем шефу кабинета Барака Обаме и градоначелнику Чикага Раму Емануелу помагао је у изборној кампањи, а приметно је да последњих дана, готово синхронизовано, три водећа листа из САД, Велике Британије и Француске – „Волстрит џорнал”, „Телеграф” и „Фигаро” – с таквом лирском чежњом описују Дорћолца, да би га, после читања тих приказа, и Дарт Вејдер љуљушкао у свом крилу.

Хоће ли то учинити стална представница Сједињених Држава у УН Саманта Пауер?

У партију је, ван свих правила, изненада убачена европска комесарка Бугарка Кристалина Георгијева, која је заузела столицу своје земљакиње, шефице Унеска Ирине Бокове. То је знак да ће Американци искористити све трикове да из седла избаце несташног Вука, који није вакцинисан у Стејт департменту.

Кристалина није прошла пет кругова избора, већ је катапултирана уместо Бокове, пошто се испоставило да је шефица Унеска била жена са два лица: Американци су је гледали као своју, а Руси су знали да доказ о очинству Бокове не поседује ни Вашингтон ни Софија, већ Кремљ.

Зато је Кристалина заузела место без претходних квалификационих партија, у којима се иза Вука нашао и словачки дипломатски тешкаш Мирослав Лајчак. Кристалина, наравно, није изабрана тако што се премијер Бугарске Бојко Борисов изненада пробудио усред ноћи јер је сањао бившу активисткињу фондације Џорџа Сороса и Трилатералне групе како се пресвлачи у Бан Ки Муна.

Нова играчица убачена је како би Руси све своје снаге усмерили на неутрализацију бугарске замене за покерашким столом, што би било оправдање да Американци покушају да од Вука направе ловачки трофеј. Изгинули би Вук и Кристалина, чиме би се створила прилика да Гутереш покупи гомилу жетона и покаже да је имао најјаче карте.

Али, како чланице Савета безбедности у истом тренутку бацају штихове на сто, биће то отворени покер, који ће показати шта су Руси и Кинези истрговали с Американцима, јер је тешко поверовати да се Москва и Пекинг не разумеју у покер, већ да су у коцки дорасли за таблић!

На столу ће, уместо карата, бити Сирија, Украјина, Бразил... Можда и уклети Балкан. Вук Јеремић савршено добро зна да су и Гутереш и он, као и остали кандидати, тек жетони у немилосрдној партији која се игра у соби без грејања. У дворани се осећа ледени дах нове поделе интересних сфера.

Вук је чврстим другим местом показао исто што и кошаркаши. Иако висок метар и седамдесет, ушао је у суперфинале с Американцима.

Моја давнашња теза јесте да ће власт пасти у руке Вука Јеремића кад-тад, чак и да своје немире сведе само на ноћне журке у земунском ресторану „Река”. Јеремић је, заправо, модел Коштунице с наочарима, формиран међу Борисовом баронима као патриотски инцидент, који је толико недостајао јапијевској екипи да би се допала широким народним масама.

Демократе су знале да им недостаје такав каубој, како би обичан свет, по шумама, горама и предграђима, некако сварио проевропски блок.

Постављен је зато на шаховско поље као топ, који је бирачком телу требало да покаже како жути нису, сви до једног, издајник до издајника, већ да и међу њима има генетски модификованих првосрбијанаца. Прошавши ту школу, Вук је осетио да му је ипак тесно у кожи демократа коју му је одрао лично Драган Ђилас. Вук је, после шут-карте из ДС-а, постао соло играч, схватајући да се, ако жели престо Србије, он не прави у „Симпу”.

Чији је онда Вук Јеремић? Да ли је кинески адут? То је несумњиво. Да ли је руски штих? У то се основано сумња. Да ли је Вук Јеремић, ипак, амерички човек, и поред лоше оцене из владања коју му је дао Џо Бајден? За сада не. Али, како то обично бива, тешко је избећи судбину да не постане њихов.

Вукове везе с Вучићем такође су енигма. Док једни сматрају да постају све ближи и да вешто симулирају нетрпељивост, друга теорија је да они неће играти ни таблић, ни покер. У будућности их чека октагон. То је кавез за ултимат-фајт!