Партнерство за етички развој вештачке интелигенције

Вештачка интелигенција је некима већ део свакодневице. Корисницима услуга „Амазона” на располагању је Алекса, а „Еплови” уређаји имају виртуелну помоћницу Сири. Њу могу да питају да им пусти музику и вести или да укључи било који повезан уређај у домаћинству. Корисници ипак не разумеју довољно изазове које доноси будућност у овој области.

Водеће технолошке компаније удружиле су снаге пре неколико дана и основале Партнерство за вештачку интелигенцију у корист друштва. У њему су „Фејсбук”, „Амазон”, „Мајкрософт”, Ај-Би-Ем и „Дип мајнд”, истраживачка лабораторија у власништву „Гугла”, која се пролетос прочула, када је њена машина победила светског шампиона древне азијске игре „алфа гоу”. Сви они у сарадњи с осталим организацијама које се баве вештачком интелигенцијом (AI – Artificial Intelligence) требало би да поставе етичке стандарде за развој нове ере когнитивног рачунарства. Оно што неће радити јесте лобирање код владе за иницијативе у вези с вештачком интелигенцијом, наведено је у саопштењу које је пренео „Гардијан”.

Упадљиво је одсуство „Епла”, али није необично јер ова компанија обично наступа самостално чак и када остали џинови индустрије удруже напоре. Међу члановима нема ни истраживачке фирме „Опен АИ”, коју подржава Илон Маск.

Када је „Гугл” 2014. године купио лабораторију „Дип мајнд”, услов је био да се формира етички одбор који би осигурао да се нова технологија неће злоупотребљавати, али упорно одбија да открије ко су чланови и да ли се састаје. У међувремену је формиран други етички комитет који је фокусиран само на истраживања примене вештачке интелигенције у здравству.

Илон Маск, оснивач и директор „Спејс икса”, „Пеј пала” и „Тесла моторса” страхује да би свесне машине са сопственом вољом могле да буду опасније од атомских бомби. Бил Гејтс сматра да је вештачка интелигенција претња, а Стивен Хокинг да би могла да значи крај човечанства.

Ник Бостром, директор Института за будућност човечанства при Оксфорду, истиче да ако машина једног дана заиста превазиђе човека у интелигенцији, потенцијално ће моћи да обликује будућност и одлучује о судбини човечанства.

„Морају на почетку да се поставе услови тако да машина буде пријатељски настројена према човеку”, рекао је Бостром за портал „Вајерд”.

Ако овај изазов делује као далека будућност, неки други су много ближи. На улицама су већ аутомобили с неком врстом самосталног управљања. Инжењер и филозоф Џејсон Милер поставља етичку дилему познату као „проблем тунела”. Ако возите ка уском тунелу у аутономном возилу и одједном испред вас на улицу падне дете, коју од две опције бирате: да прегазите дете или жртвујете себе. Шта ако верујете да треба да жртвујете себе, а програмери су већ научили машину другачије, пита се Милер.

„Вотсон” лечи и снима трејлере

Ај-Би-Емов робот „Вотсон”, који је 2011. године победио човека у популарном квизу „Џепарди”, ове године је помогао да се направи трејлер за хорор филм „Морган”, причу о хуманоидној машини која се отела контроли. Да би га обучио, Ај-Би-Ем му је учитао 100 трејлера за хорор филмове. Он је то обрадио и научио шта људе највише плаши. Потом му је учитан цео нови филм и он је у тренутку одабрао десет сцена. Монтажер јесте морао да се умеша да би прича била повезана, али робот је скратио процес на 24 часа, а трејлер се обично прави 10 дана.

Највећи подухват му је ипак спасавање људског живота. Овог лета поставио је дијагнозу ретког облика леукемије жени у Токију тако што је за само 10 минута упоредио генетске промене код пацијенткиње и базу од 20 милиона научних радова о раку. Избацио је дијагнозу и предложио лечење, саопштио је Универзитет у Токију.