Нобеловци све старији

Од овогодишњих добитника Нобелове награде за физику, медицину и хемију најмлађи имају по 65 година, док је њихова просечна старост 72 године.

Лауреати из прве половине 20. века били су у просеку чак 16 година млађи од данашњих.

Младошћу су се нарочито истицали награђени физичари, са просеком од 47 година. Међутим, од половине прошлог века добитници постају све старији и старији, а тај тренд одржао се до данас.

Да ли је могуће да данас имамо толико информација и теорија да се до научних открића долази тек у познијим годинама? То вероватно није исправно објашњење.

Густав Калстранд, кустос у Нобеловом музеју, рекао је за Би-Би-Си да је пре 100 година било тек 1.000 физичара у свету, док их данас има вероватно око милион.

„Време чекања на награду је сада дуже, јер је конкуренција већа, и не добијате награду одмах по открићу”, оценио је овај кустос.

Чак и сада научници долазе до важних сазнања у ранијој животној доби, али пошто је таквих сазнања на стотине, и пошто жири има високе захтеве када је реч о признавању открића, до медаље и дипломе може да прође дуги низ година.

Међутим, и када је реч о економији, књижевности и миру, број потенцијалних кандидата је такође већи него пре једног века, а на тим пољима ипак не важи тренд старења добитника. Просек година је ту мањи, па су тако добитници признања за мир чак све млађи.

Према Калстрандовим речима, жири за доделу награде за мир жели да буде актуелнији, а не да чека деценијама да види да ли су активности које је лауреат предузео уродиле плодом или не.

Према подацима Нобелове фондације, награђени физичари старији су у просеку од својих колега из медицине.

То се тумачи научном револуцијом с почетка 20. века, посебно на пољу квантне механике. Физика је била у успону у то време, научници су били млади, а Нобелов комитет прилично заинтересован за ту област, па је и открића брже признавао.