Може ли српска пшеница у Египат

Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду – ФАО и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) помоћи ће Србији у извозу житарица и уљарица на тржишта на којима још не послује, попут Кине и Египта.

Овакав преамбициозни пројекат недавно је најавио Милош Миловановић, консултант ФАО. Он је рекао да та организација заједно са ЕБРД ових дана покреће пројекат промоције извоза житарица и уљарица из Србије и да ће први корак бити помоћ у прибављању фитосанитарних уверења за извоз на тржишта на којима наша роба још није присутна.

– Рецимо, за извоз пшенице на египатско тржиште или кукуруза у Кину. Ми то сада не можемо и више је реч о административним препрекама, које би требало превазићи. Оне су део стандардне процедуре коју је потребно спровести како би Србија извозила на тржиште Египта који је велики увозник пшенице а то тржиште има 83 милиона потрошача – рекао је Миловановић за портал „Агросмарт”. 

Ако се зна да последњих година имамо све веће проблеме са квалитетом пшенице и да чак и у региону губимо трку са конкуренцијом као и рејтинг доброг произвођача, најаве о освајању афричког тржишта у овом тренутку за Србију су, тврде аналитичари, немогућа мисија. 

– То је илузија. Египат као и већина афричких држава има ригорозне увозне стандарде и ми те услове, бар тренутно, не можемо да испунимо. Србија нема пшеницу какву они траже. Али, добро, нека се потруде. Можда ће то допринети да се изоштре критеријуми на домаћем тржишту и натерати државу да се, коначно, позабави овим питањем – каже за „Политику”, професор Мирослав Малешевић, један од водећих стручњака за стрна жита који је, пре само неколико дана, јавно позвао ратаре у Србији да прекину са праксом сетве недекларисаног семена јер је, слути, питање времена када ће нам таква пракса доћи главе. 

– На нашим њивама је 60 одсто недекларисаног семена. Ако се овако настави могле би да се појаве одређене болести које се преносе семеном. Сваке године то може да букне. Тако бисмо лако могли да постанемо зависници од увоза – упозорава наш саговорник.

Држава, каже, коначно мора да се определи хоће ли да производи пшеницу доброг квалитета, каква се у свету тражи, или неквалитетне и сточне. То лако може да се уради доношењем правилника о разврставању сорти пшенице по квалитету који се већ годинама најављује. Али и подстицајним мерама за гајење сорти (која је носилац квалитета) које имају извозни потенцијал.

– Све државе у окружењу, Мађарска, Румунија, Бугарска, имају такве правилнике. Да бисмо задовољили критеријуме не само Египта већ и наших суседа из ЦЕФТ-а региона то је прво што морамо да урадимо. Ми сада немамо ни складиштара ни млинско-пекарску фирму која може да гарантује квалитет који траже те земљама које се помињу – истиче наш саговорник.

У последњих десет година заступљеност квалитетних сорти пшенице на засејаним површинама пала је за више од 40 одсто. Малешевић каже да је то драстичан пад и да ниједан министар пољопривреде, од толико њих који су се смењивали, није хтео да се ухвати у коштац са овим проблемом.

О томе је почело да се размишља тек када су почели да нам се враћају контингенти пшенице и брашна, када смо почели да губимо иностране купце и када је нашој пшеници на светском и европском тржишту почела да пада цена.  

Војводина, Мачва, Стиг, Поморавље... и друге регије које припадају Панонској низији имају све предуслове за производњу висококвалитетне пшенице.

– Ако је Мађарска извозник квалитетне пшенице за Европску унију и полако заузима наше, већ изгубљено тржишно место у Босни и Херцеговини, али и у другим државама онда је логично да бар Војводина и Мачва могу да произведу исто тако добру, ако не и бољу пшеницу – сматра наш саговорник. Како напомиње постоје интересне групе којима не иду у прилог промене правила у овој области. То су домаће фирме, заступници иностраних сорти које су лошег или осредњег квалитета. Али и откупљивачи који разврстају пшеницу и квалитетнију продају по вишим ценама у иностранству док произвођачи немају никакве користи од тога. 

На питање какав је хлеб који се прави од таквог брашна каже да од лошије пшенице можете да направите солидан хлеб али уз додатак велике количине адитива.

– Оно што ми једемо је осредњи квалитет, никако врхунски какав можемо да направимо – каже Малешевић.