Том Хенкс јури за тајном „Инферна”

Поред дела које је оставио, Данте Алигијери је инспирисао рађање још једног. Да ли је то дело вирус који сеје смрт? Да ли „инферно” за човечанство значи пакао, чистилиште или спасење? Одговоре на ова питања измаштао је и у роману „Инферно” понудио писац Ден Браун, а на филмско платно пренео редитељ Рон Хаурад, добитник Оскара за режију филма „Блистави ум”. Трилер „Инферно” премијерно у Београду биће приказан у среду у 20 сати у биоскопу „Синеплекс” у ТЦ „Ушће”, и у исто време у Новом Саду у „Арена синеплексу”, а већ од четвртка биће на редовном репертоару домаћих биоскопа.

У „Инферну” познати Браунов јунак, Роберт Лангдон, буди се у болничком кревету у Фиренци, под седативима и дезоријентисан. У таквом стању се налази јер се нашао између супротстављених страна које се утркују око једне информације: где је скривено мистериозно и смртоносно ремек-дело што прети човечанству? Зато професор историје, уметности и симбологије мора да протумачи загонетне трагове које за собом оставља имућни геније генетског инжињерства…


Из филма „Анђели и демони” (Фото „Сони пикчерс”)

Лангдона трећи пут на великом платну игра Том Хенкс, двоструки добитник Оскара за главне улоге у филмовима „Филаделфија” и „Форест Гамп”. Партнерка у филму му је Фелисити Џонс, номинована за Оскара за улогу у биографском филму о Стивену Хокингу – „Теорија свега”. У „Инферну” играју још: Омар Сија, Сидсе Бабет Кнудсен, Бен Фостер и Ирфан Кан. За адаптацију романа био је задужен сценариста Дејвид Коеп, који је за велико платно адаптирао Браунове „Анђеле и демоне” (2009), и то заједно са Скивом Голдсманом, који је према роману „Да Винчијев код” написао сценарио за истоимени филм 2006. године.

Док је „Да Винчијев код”, у којем је Хенкс играо са Одри Тату („Чудесна судбина Амелије Пулен”), Ијаном Макеленом и Жаном Реноом, углавном сниман у Паризу и Лондону, а „Анђели и демони” (у филму играо Јуан Макгрегор) углавном у Ватикану и Риму, „Инферно” је за сценографију позајмио тргове и уливе Фиренце, Венеције, Будимпеште и Истанбула.

Подсетимо, „Да Винчијев код” био је најгледанији филма у Србији 2006. године са 118.775 гледалаца а „Анђели и демони”, са гледаношћу од 44.775 посетилаца, међу десет најгледанијих 2009. године. Први филм је светску премијеру имао на отварању Канског фестивала а зарадио је 758,2 милиона долара, док је други инкасирао 485 милиона долара.

Том Хенкс и Одри Тату у „Да Винчијевом коду” (Фото „Сони пикчерс”)

Поводом трећег филма о мистеријама које решава Роберт Лангдон, редитељ Хауард је рекао: „Публика је широм света показала да воли да гледа његове авантуре, а ’Инферно’ у својој радњи садржи још више интрига, трилера и акције него претходна два филма.”

Зашто Ватикан не воли Дена Брауна

„Инферно” је роман Дена Брауна (1964), објављен 2013. године. Пишчево интересовање за криптографију и тајне државне агенције и удружења навело га је да напише први роман „Дигитална тврђава”. „Анђеле и демоне”, о нападу Илумината на Ватикан, објавио је 2000, а затим и светски бестселер „Да Винчијев код” (2003), узнемиривши Католичку цркву поигравањем с теоријама које негирају божанску природу Исуса Христа и сугеришу да је имао потомство с Маријом Магдаленом. Ово штиво, као и „Анђели и демони”, наишли су на неодобравање Ватикана и позив на бојкот. Објавио је и „Тачку преваре” и „Изгубљени симбол”, који су, заједно с другим романима, продавани у милионским тиражима и преведени на 52 језика. Нови роман најављује за септембар наредне године.