Лек за фаулове са смртним исходом

Енглези су изумели фудбал, а и онај којег су несумњиво много пута проклињали зато што је измислио пенал био је држављанин истог краљевства, само Северни Ирац... Нема репрезентације која је доживела више несреће због једанаестераца на највећим фудбалским такмичењима од Енглеске. Судбина њених фудбалера чак шест пута је одлучивана у пенал серијама после 120 минута игре и изгубили су пет, у све три ситуације на светским и две на европским шампионатима.

Први пенал у историји виђен је 14.9.1891. године у Вулверхемптону у Енглеској, а успешно га је извео извесни Џон Хит. Домаћи „Чаробњаци” победили су Акрингтон са 5:0. На захтев ирског савеза, Интернационална фудбалска федерација завела је 1890. пенал као правило 13, на пробних годину дана, после дебате у којој су противници тврдили да ће бити угрожена играчка „слобода израза”. Идејни творац био је Вилијам Мекрум, из Милфорда у Северној Ирској. Данас тамо кажу да казнени ударац, врхунац драме који у центар сцене поставља голмана, дајући му мале шансе али и сву пажњу публике, и није могао да осмисли нико други до – чувар мреже.

„Господар Вили” аматерски се бавио глумом, иако је био син локалног богаташа. Као ни Енглези са његовим изумом, није имао среће у животу. Избачен је из породичног посла због коцкарских губитака у Монте Карлу, оставила га је и жена, па је себе пронашао у игри која је крајем 19. века лако распаљивала страсти међу Ирцима. По речима праунука Роберта Мекрума, спортског новинара лондонског „Обсервера”, у то време су одбрамбени фудбалери противнике заустављали и ударцима колена у стомак, што је понекад доводило до смртних случајева. Тако је голман локалног Милфорда који је 1932. умро заборављен од свих као алкохоличар без пребијене паре, дошао на велику идеју...

Као решење када се победник не добије у игри, пенал серије је у професионални фудбал почетком седамдесетих година прошлог века увео Фудбалски савез Немачке, чији пример су пратиле Европска фудбалска унија и Светска фудбалска федерација. Први пут је после пенала победник великог такмичења добијен 1976. на стадиону Црвене звезде, у финалу Европског шампионата. Првак Европе постала је Чехословачка која је победила Западну Немачку. После тога Немачка је четири пута на светским првенствима изводила пенале и побеђивала (17 голова у 18 шутева). Наши фудбалери су били само једном у тој прилици, у дресу репрезентације СФРЈ у четвртфиналу „Мундијала” у Италији 1990. против Аргентине, када су изгубили са 3:2. Meђутим само годину касније после извођења пенала остварен је највећи успех у историји нашег фудбала. Црвена звезда је у финалу Купа шампиона у Барију победила Олимпик из Марсеја.

У домаћем првенству четири сезоне (1988/1989 првак Војводина, остале три титуле до 1991/1992 узела Црвена звезда) на снази је било шутирање пенала после „ремија”, које је победнику доносило бод, а мање успешном са беле тачке није остављало ништа. Звезда је у том периоду 23 пута шутирала пенале, а само 13 пута била успешнија од ривала. Али, Партизан је био још гори са 13 бодова у 29 пенал серија. „Црно-бели” су у сезони пре укидања пенала заузели другу позицију са четири бода мање од Звезде, а шест су изгубили на пеналима после утакмица...