Пробој у свет као спас

Предводници новог ауторског израза на домаћој музичкој сцени Ана Ћурчин с бендом и састав „Стреј дог” приредиће београдској публици специфично концертно вече у Центру „Сава” 21. октобра.

Прошлу годину обележили су Анин деби албум „Sketches of Belonging” и трећа плоча Душана Страјнића Дуката и његове групе „Стреј дог” – „Come Along Wind”.

Сарадња и пријатељство Ане и Дуката траје већ четири године, од тренутка када су се упознали на првом „Американа најт фестивалу” у Дому омладине, који је основао вођа „Стреј дога”.

Пре две године овај тандем направио је вокално-акустични дуо, и прокрстарио пола Европе, свирајући по клубовима и културним центрима.

Како за „Политику” прича Ана, обоје деле исти музички укус и сличан сензибилитет, а за Дуката, та акустична турнеја једно је од већих искустава, захваљујући коме је порастао као музичар:

– У то време овде је никла потпуно нова музичка сцена. То је музика која се базира на кантауторству, са сензибилитетом меланхоличног рокенрола – прича Страјнић, а Ана додаје како им је жеља да предстојећим концертом песме подигну на виши ниво:

– Жеља нам је и да наше бендове „уплетемо” у ту неку хемију коју смо створили када смо нас двоје радили. Идеја је да видимо докле можемо да стигнемо са музиком и да публици приредимо једну палету емоција, доживљаја, боја... Наступи ће бити обогаћени визуелним решењима Изванредног Боба, како би се дочарала атмосфера наше музике – каже наша саговорница.

– Неће то бити потпуно одвојени концерти Ане и њеног састава, односно „Стреј дога” јер ћемо се трудити да се прожимамо са својим бендовима, тако да ће бити доста музичара на бини. Због тога смо то назвали концертно вече, где сви, на неки начин, наступамо заједно. И публика ће се наћи на месту које није очекивано, с обзиром на то да ће седети на бини, а не у гледалишту. Мислим да ће резултат бити нешто специјално – сматра Страјнић, који, међутим, истиче да у Београду, нажалост, не постоји концертна култура као таква, где се иде на свирке као вид забаве:

– Људи ће радије да оду у кафић. Ипак, верујем да смо пронашли своју публику и постоји неколико сала у граду које можемо да попунимо. Много је проблема, почев од финансијских до тога да нема довољног броја простора за свирке, који су неопходни како би се ширила сцена – прича певач „Стреј дога”, а Ана додаје да то што је им је Центар „Сава” изашао у сусрет и то што ће РТС снимити концерт, јесу позитивни изузеци.

Обоје се слажу да не могу да опстану ограничавајући се на Србију, па чак ни на регион, у коме већ имају публику јер је то мало тржиште. Решење виде у пробијању граница региона:

– У Београду је цена карте за концерт дупло мања у односу на Загреб, а тамо три пута мања у односу на Европу. Свирали смо турнеју по Италији, а идемо и на фестивал у Гронинген, који може много да нам помогне у пробоју. И оно што нам је овде корак уназад, а то је певање на енглеском, толико нам то може помоћи у Европи – каже Дукат.

Жеља Ане Ћурчин, која је прошле године, у сарадњи са ансамблом „Коло”, урадила дирљиву обраду изворне песме „Ластавице, ласто”, јесте да ускоро са бендом забележи нове песме:

– Иако се држим жанра, када је у питању моја ауторска музика, желим да се „измештам” када су у питању сарадње, попут те са „Колом”. Пре неколико месеци сам у представи „Црвена љубав” Олге Димитријевић радила обраде руских револуционарних, па и турбо-фолк песама, а ускоро би требало да остварим и сарадњу са ди-џејем Марком Настићем. Највише бих волела да што чешће свирамо, упознајемо нову публику, да видимо како то функционише и негде другде. Недавно сам имала прилику да свирам у Њујорку, који је био потпуно другачије искуство. Тамо је небитно одакле су музичари, могу да буду из Турске и певају на руском јер нема граница. Изађеш са песмом, и ако је она искрена и негде „добацује, то је једино битно.