Српски постпанк

Крушевачка група "Свипер", која постоји од 1999. године, недавно је у издању "Мултимедија рекордса" објавила први студијски албум "Духови у соби". Овај четворочлани бенд настао је за време бомбардовања и те тмурне 1999. године они су чак направили и први демо снимак симболичног наслова "Made in War". Две године касније, успели су да објаве демо албум "Hit the Road", а њихова музика објављена је и на једном заједничком издању са новосадском групом "Red Union". 

Иако постоје већ осам година, тек су сада објавили први студијски албум. На питање зашто имају тако мало издања, Александар Нешић Данди, певач и гитариста крушевачке групе, каже:

– Стално смо свирали и никада се озбиљније нисмо потрудили да нађемо издавача. Тек прошле године смо се посветили томе и успели да објавимо албум. На CD-у се налази 13 песама које смо написали још 2005. и, после пуно перипетија, коначно смо успели да га снимимо крајем 2006. године. Мислим да ће се онима који слушају тај звук свидети албум. 

"Свипер" коначно има издавача, и то "Мултимедија рекордс". О томе како су задовољни сарадњом са овом кућом наш саговорник прича:

– Нама је баш драго што смо објавили албум за њих. Чини ми се да смо ми први потпуно анониман бенд који је објавио албум за тако велику издавачку кућу. Част нам је и што смо у друштву бендова као што су "Саншајн", "Гоблини", "Сикс пек", "Џа или бу", јер смо уз њихове песме одрастали.

Нешић сматра да је једном младом бенду у Србији јако тешко да нађе издавача, али додаје да, уколико је неко упоран и има нешто квалитетно да понуди, увек ће се наћи неко ко је заинтересован да објави албум непознатог извођача.

На питање како би описао музику групе "Свипер", каже:

– Оно што ми радимо је неки постпанк. Узори су нам амерички бендови "Blink 182" и "Sum 41" и рекао бих да смо ми њихова српска верзија.

Иако су им на демо издањима стихови песама били на енглеском, на новом албуму "Духови у соби" текстови "Свипера" су на српском. Нешић ту промену овако објашњава:

– Схватили смо да је природније да оно што радимо исказујемо на свом, матерњем језику, а и писање на енглеском је веома компликовано. Ако не успеш са музиком на свом језику у земљи из које потичеш, чему онда писање на енглеском.

Пре две године имали су мини-турнеју по Хрватској. О томе како је тамошња публика реаговала на њихову музику, Нешић прича:

– Тамо јако воле постпанк звук, какав ми изводимо, нарочито ако су песме на српском језику. "Сикс пек" је у Хрватској веома популаран, тако да смо и ми добро прошли. Људи су се одушевили нашом музиком и стално нас зову. Имамо позиве за Сплит, Осијек, Пулу… Једва чекају да и тамо изађе наш нови албум.

Прошле године наступили су и на "Егзиту". О утисцима са новосадског фестивала наш саговорник каже:

– Било је одлично. Свирали смо на Future Shock Stagе-у и реакције су биле јако добре. Волео бих да се опет појавимо на "Егзиту", али ове године ми се уопште није свидео програм фестивала, јер мислим да је јако мало заступљена права панк рок музика и хард кор. Домаћи бендови служе само за попуњавање рупа, јер они праве фестивал због великих звезда.