Слободно да слободније не може бити

Да учествујете у неком квизу и да вам покажу кадрове у којима се сатаром сече врућа прасећа глава и пакује у папир и сав тај еспап убрзо завршава на катедри, испред чланова испитне комисије на факултету који се бацају на садржај масног папира и прстима трпају печење у уста – вероватно никада не бисте погодили да је то сцене из нове хумористичке серије РТС-а „Сумњива лица”, настале по мотивима дела Бранислава Нушића или, како рекоше у најави, „слободној адаптацији” Нушићевих комедија. Да је слободно, баш је слободно!

Бранислав Нушић је био изузетна личност: писац драма, прича, есеја, интервјуа, зачетник реторике, новинар, драматург, дипломата, секретар у Министарству просвете, редовни члан Српске краљевске академије…

Имао је ненадмашан смисао за хумор и вештину да проницљиво са великим разумевањем ослика друштвене прилике свог, а показаће се и сваког времена које долази, и нашег менталитета. На духовит начин се бавио манама народа и појединаца, али је то чинио са осећајем за меру која је од природе дата само мудрим људима и великим писцима.

По његовим комедијама су настале бројне и разноврсне позоришне представе и филмови или ТВ драме, направљени са мањим или већим успехом.

Сасвим је сигурно да има много гледалаца који са великим задовољством прате серију „Сумњива лица” из једноставног разлога: људи су жељни смеха.

Мора се одати признање за добру идеју Душана Милића, креатора и редитеља, да заједничком нити, односно једном личношћу, повеже најпознатије Нушићеве комедије, али основни утисак је да је у подилажењу публици, изгубљено оно највредније – осећај за меру и добар укус, а све је „обогаћено” непотребним адитивима: псовкама, сленгом...

На пример, газда Живота Цвијовић зове своју жену Љиљану, а она му се одазива са „шта се дереш коњу један!”. Или се његов син Милорад нервира кад му мајка уђе у собу и урлајући је измаршира, ословљавајући је са „ненормална жено”...

Лењи и размажени Милорад највећи део времена проводи у свом кревету и то у доњим гаћама, а у кревету и у таквим гаћама смо видели и његовог оца и то сниманог тако да су се гледаоци са правом уплашили да ће да виде више него што треба...

Да то није случајно, већ се неком чини урнебесно смешно, сведочи и то што у једном, иначе графички модерном „пасажном прелазу” илити „сечи”, главни глумац који стоји, и овог пута у гаћама, (гле чуда) руком чини покрет који ниједан пристојан мушкарац не би урадио у присуству других људи!

Да би било смешно, не треба да буде вулгарно. Напротив.

Нушић је то најбоље знао!