Зашто је Ружић „проблем” који Дачић не решава

Откако је пре годину дана поставио на „Твитер” фотографију с Игором Микићем, који се „прославио” погрдним скандирањем на рачун Александра Вучића на мечу Србија–Албанија, Бранко Ружић је налик дрону. Попут летелице која је из ведра неба прекинула поменути меч, потпредседник Социјалистичке партије Србије својим спорадичним иступима ставља на пробу тезу о складу владајуће коалиције социјалиста и напредњака – и увек прође некажњено.

Овај сценарио поновио се и када је реч о последњем Ружићевом иступу – прекјучерашњем интервјуу за „Недељник”.

„Није ми изазов да рушим Ивицу Дачића (са чела СПС-а), већ да се борим против неког ко је јак... а зна се ко је најјачи у земљи”, рекао је Ружић, а из СНС-а траже да га Дачић што пре казни због подривања владе.

Бранко Ружић је проблем који Ивица Дачић мора да реши, каже за „Политику” Зорана Михајловић, потпредседница владе и чланица Председништва СНС-а.

„Ако до тога не дође, ја бих протумачила да је то Ружић рекао у договору с Дачићем”, истиче Михајловићева.

Уз опаску да политика СПС-а не може да буде рушење премијера, Дачић најављује мере за „свакога ко се понаша другачије од те политике” и истиче: „Нелогично је да ми рушимо некога с ким смо у коалицији – или то значи да ће и мене да сруше?”

Заменица председника СПС-а Славица Ђукић Дејановић за наш лист каже да је њен лични став да Ружићеве изјаве наносе политичку штету странци, али и да је „СПС истовремено у обавези да процењује који је интерес партије у таквом случају”.

„Очекујем да ће се у наредним недељама на страначким органима разговарати и о темама које се тичу персоналних понашања”, појашњава она и додаје да би у оквиру те расправе, ако буде тражено, могао да се нађе и Ружићев „случај”. Или, случај тог „не претерано битног, али изразито поквареног човека”, како га назива посланик СНС-а Владимир Ђукановић, који за „Политику” целу ову ситуацију коментарише народном пословицом да „миш и када се на брдо попне, остаје миш”.

„Потребно је да се разјасни у чије име је говорио Ружић – да ли је у име Ивице Дачића или неког тајкуна којем смета то што ради Александар Вучић. Лидер СПС-а мора да каже да ли ће казнити Ружића, јер у овом случају козметичке казне не долазе у обзир, будући да потпредседник СПС-а озбиљно подрива рад владе. Нелогично је да он као високи функционер социјалиста пљује извор из кога се храни”, изричит је Ђукановић.

Ови ставови функционера СНС-а као да дају за право аналитичару Бранку Радуну, који каже да о досадашњим иступима потпредседника СПС-а постоје две школе мишљења. По једној, каже он, Ружић има Дачићево „зелено светло” за овакве испаде, док је по другој он истовремено опозиција и Дачићу и Вучићу. И док напредњаци, чини се, стоје на првом становишту, Радун преферира ово друго.

„Мени делује да је Ружић нека врста опозиције коју чак ни Дачић не може лако да савлада. Има то и логике: Ружић није ништа добио у влади, а жели да се као партијски функционер некако позиционира и једина шанса му је нека врста полуопозиционог става”, наводи Радун.

Један такав Ружићев „полуопозициони став” изречен у мају – да СПС не треба да улазу у владу са СНС-ом без јасног коалиционог споразума – испровоцирао је и самог Вучића, који му је узвратио да „није добро да користи језик ултиматума у разговору с председником владе”. Ни тада против Ружића није унутар СПС-а покренут дисциплински поступак, који су недавно, из других разлога, искусили функционери странке попут Дијане Вукомановић, Ненада Боровчанина или Иване Петровић. Сви они су отишли из странке или са партијских функција, али не и Новица Тончев, члан Председништва СПС-а. Поучен сопственим примером, он сматра да и Ружићу треба пружити прилику да се пред Статутарном комисијом СПС-а изјасни о својим речима.

„Ако смо Дијана и ја могли на Статутарну комисију, треба и Ружић да иде. А како ће се тамо бранити, то је његова ствар. Ја сам се три сата бранио пред том комисијом”, открива Тончев за наш лист.

Да ли је Бранко Ружић заиста заштићен у СПС-у попут белог медведа? Радун сматра да њега Дачић не смењује јер би онда унутар партије то доживели као потез под притиском Вучића и повлађивање напредњацима, што би се ослабило позицију и СПС-а и његовог лидера.

„Лидеру СПС-а није ни лако јер мора да поштује коалиционе партнере, а не сме да прави резове у странци пошто би изгубио на ауторитету унутар партије. Негде у том јазу се позиционира Ружић, на кога би могли да одиграју они који би у перспективи желели да угрозе или сруше владајућу коалицију. Он сигурно добија неке импулсе о томе и тако се позиционира”, сматра Радун.

Социолог Јово Бакић сматра да Ружић по свој прилици има неку врсту „самосталне клијентелистичке групе” унутар СПС-а, „сличну оној какву је имао Драган Шутановац у Демократској странци”.

„Већина функционера социјалиста који су на неки начин кажњавани, попут Боровчанина или Иване Петровић, касније су дошли у СПС, изузев Дијане Вукомановић, али она није страначки борац већ је била Дачићев човек од поверења. Ружићева позиција је другачија, јер он јесте политички борац који је вероватно изградио сопствену клијентелистичку структуру”, сматра Бакић.