Женине љубави

Када кажемо „жена”, то се може односити на било коју одраслу особу женског пола, било да она има 60, 40 или 20 година. Ако пођемо од претпоставке да током свог одраслог живота људи нису увек исти, да се мењању, да у психолошком и емотивном смислу расту, развијају се и сазревају, онда следи да се мењају и њихови ставови према неким важним животним појавама као што је љубав. Питамо се да ли постоје извесне правилности у мењању односа жене према љубави, а у складу са њеним годинама, које наравно не важе за сваку појединачну особу, иако важе за већину генерације.

Жена у двадесетим годинама осећа да је на почетку одраслог живота. Веома је радознала шта је чека у животу, усмерена је на свој изглед, привлачност и истражује колико је прихватају мушкарци. Иако се препушта у љубави, она своје емотивне везе често доживљава само као забављање. Озбиљно везивање одлаже за неко друго време када буде сматрала да је довољно проживела, искусила, пропутовала и забавила се.

Жена у тридесетим годинама је посвећена ономе што се може назвати „свијање гнезда”. Она је емоционално спремна за озбиљно везивање с одговарајућим партнером и за рађање детета или деце. Након порођаја се посвећује улози мајке, а мајчинску љубав ставља изнад партнерске љубави. Често има проблем да усклади љубав према детету, партнеру и родитељима.

Жена у четрдесетим по правилу је емоционално зрела жена која је остварена као партнерка, као мајка, која се осећа компетентно како у послу који обавља тако и у социјалним контактима. Она је свесна својих квалитета, али и недостатака, тако да прихвата себе и зрачи самопоуздањем. Њен брак је стабилан, а како деца још нису одрасла, веома јој је важна улога мајке.

Партнерски однос жене у педесетим је дефинисан и удобан, али она често има доживљај да се у претходном периоду углавном посвећивала сада већ одраслој деци, али и партнеру с којим је у браку. Педесете су оне године када људи емоционално увиђају да је живот коначан, тако да им расте одговорност према себи и начину на који настављају да живе. Жена у педесетим често закључује да је у извесној мери саму себе запостављала и да је дошло време да се окрене себи, да више воли себе, да више брине о себи и свом задовољству. Често се усмерава на остварење својих личних интересовања, почиње да путује и посећује она места која је одувек желела да посети.

Жена у шездесетим је често у улози баке која се остварује пружањем љубави унуцима. Она открива „безусловну љубав” према унуцима, ослобођену оне врсте одговорности коју имају родитељи.

Иако свака генерација гледа на свет из своје перспективе, сматрајући да су њене животне вредности и погледи на љубав они прави, љубав треба сагледавати трансгенерацијски.