Исповест „терориста” из Србије

Подгорица – „Полицијски сарадник подметнуо ми је кључеве и телефон испред ’Делта ситија’ у Подгорици непосредно пред хапшење, након чега је уследило моје хапшење”, рекао је бивши шеф Жандармерије Србије Братислав Дикић председнику Савета за грађанску контролу рада полиције Саши Зековићу.

Савет је објавио извештај о посети притвореним лицима у Заводу за извршење кривичних санкција, која су дан уочи недавно одржаних избора у Црној Гори оптужена да су на територији Црне Горе починила кривична дела стварање криминалне организације и тероризам.

У извештају Савета наведено је да је Дикић испричао како му је полицијски сарадник подметнуо кључеве и телефон непосредно пре хапшења.

„Након тога позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје”, наведене су речи Дикића у извештају Савета, уз констатацију да је „од првог тренутка инсистирао да се уради детаљан телефонски листинг и да му се омогући полиграфско тестирање”.

Дикић је казао да му је приликом хапшења, пошто је везан, службеник у цивилу више пута рекао: „Хоћеш ли да те залепим?!” и да му нису саопштена права, због чега није потписао документ који се на то односи. Он је казао и да му се у истражном затвору не могу осигурати услови адекватни његовом здравственом стању.

У извештају Савета за грађанску контролу полиције наведени су разговори са оптуженима који сведоче о непримереном понашању припадника полиције према затвореницима.

А ево како су то описали притвореници, то јест како су њихови наводи записани у извештају Савета за грађанску контролу полиције:

Руковалац грађевинских машина из Шапца Н. Ђ. (1982) рекао је Зековићу да није пружао отпор при лишавању слободе, али га је полицајац ударио неколико пута, по леђима, док је стајао окренут главом ка зиду.

„Вероватно су имали дојаву да смо наоружани до зуба и били су груби. После, кад су видели да смо безопасни, били су љубазни и коректни”, казао је он.

Пољопривредник и такси возач из Шапца М. А. (1990) каже да је полиција при упаду у собу у мотелу „Венеција” била груба.

„Наредили су да станем уза зид. Почео сам да дрхтим јер не могу пуно да стојим на ногама. Полицијац ми је тада пришао и рекао: ’Шта дрхтиш, п..., уплашио си се, а?’ Тада ме је ударио неколико пута чизмом у колено и по листу, где имам тетоважу, и песницом у леђа. Заболело ме је и скоро да сам пао”, испричао је овај притвореник представнику Савета за грађанску контролу полиције.

Грађевински радник И. М. (1980) из Шапца нема личних примедби на поступање полиције, али је „чуо ударце када су полицајци ударали друге у соби”, док његов суграђанин А. Ч. (1983), запослен као возач санитета у Општој болници, истиче да је у Црну Гору дошао из верских разлога.

„Слободе сам лишен у мотелу ’Венеција’. Упала је полиција, тражила је оружје. Неке од нас су бацили на под и везали. Пре него сам везан ударили су ме пендреком по леђима. Нисам пружао отпор. Само смо одговарали на њихова питања. Полицајац који је стајао изнад мене ударио ме је пиштољем у лице.” Представнику Савета за грађанску контролу полиције је саопштио да штрајкује глађу и да је одбио инфузију.

У истом хотелу слободе је лишен музичар гитариста, Шапчанин С. Ћ. (1979), који је посведочио следеће:

„Полиција ме притисла уз зид и везали руке. Викали су: ’Где је оружје, где је оружје?!’ и ’Запамтићете ви Црну Гору!’ Не знам чиме, нисам смео да гледам другде сем у зид, али ударили су ме неколико пута, мислим укупно три, по глави. Момка поред мене, Милоша Аћимовића, малтретирали су због тетоваже. Ударали су га. Чуо сам и друге ударце и јауке. Када су претресли наше ствари и собу потпуно су се променили. Шалили су се са нама. Мом брату од ујака Ивици су рекли: ’Ивице, сад ће ти доћи Марица.’”

Керамичар из Шапца П. А. (1977) при лишавању слободе спавао је, са још три цимера, у мотелу „Венеција” и представнику Савета испричао је следеће:

„Викали су: ’Где је оружје?!’ и били су груби. Нисам пружао никакав отпор. Кад су упали, окренули су ме лицем ка поду, везали. Тада ме је неки полицајац притиснуо чизмом или коленом на десној страни леђа. Осећао сам притисак на ребра. Одговорио сам да немам оружје. Ударили су ме у главу пиштољем најмање четири пута. Нисам се противио ударцима, већ сам био миран и одговарао на питања. Тужиоцу сам се пожалио и одмах је наредио да ме одведу у Ургентни центар. Имао сам огуљотине по лицу и носу. Лекару сам одговорио на сва питања у вези с повредама. Унео је то у извештај.”