Нема лаке зараде

Све већи број младих после завршене средње школе жели да ради. Већина хоће што пре да се осамостали, неки да сопственом зарадом помогну танак кућни буџет, а има и оних који желе да зараде за школовање које све више постаје привилегија имућних.

– После завршене средње архитектонске школе желела сам да упишем архитектуру, али родитељи нису имали довољно новца да ми плате студирање. Зато сам одлучила да радим да бих следеће године могла да упишем факултет – прича деветнестогодишња девојка В. Р. из Београда.   – Купила сам "Огласе" и почела да окрећем бројеве телефона. О послу у струци и не размишљам јер знам да бих морала дуго да чекам, а желим одмах да почнем да радим. Прихватила сам посао раднице за припрему хране у једном киоску који има велики промет. Радно време је осмочасовно. Ради се нон-стоп, у три смене. Плата ће ми бити 25.000 динара, али могу да зарадим и више јер се добија бакшиш. Посао није толико тежак, али јесу услови. Врућина је неподношљива, ради се и ноћу, све време се стоји. Не знам докле ћу...

Зато и не чуди што на многим киосцима брзе хране стално стоји натпис "потребна радница".

Надалеко познати београдски кафићи и овог лета стално су пуни. Зато је потребно и више радника у шанку, конобара, набављача... Поред релативно добре зараде, младима је посао у кафићу привлачан јер су углавном у окружењу вршњака, а и, речено њиховим жаргоном, стално се нешто дешава.

– Приликом пријема обраћамо пажњу и на личност. Гледамо како се ко понаша, какав је у опхођењу са гостима и колегама, да ли је брз и спретан, а, наравно, битан је и изглед. Гости, по правилу, више воле да их услужи лепа особа. Посао у кафићу није лак, посебно када је гужва, а понекад и гости могу да буду напорни и непријатни. Младе без искуства обично примамо на пробни рад до месец дана и, ако одговарају, после тог периода их запошљавамо. Да будем искрен, не пријављујемо све раднике. Највише је оних који желе да раде само преко лета јер их на јесен очекују студентске обавезе. Радно време шанкера и конобара траје шест часова, а дневна зарада износи 600 динара плус бакшиш – прича менаџер једног београдског кафића.

Фризерски и козметички салони су, такође, места где има више посла за младе. Добар изглед данас је за многе битан услов и зато су спремни да одвоје и време и новац за третман лица, фризуру, маникир и педикир, масажу или вежбе у теретани.

– Млади воле да раде у салонима и теретанама, али за тај посао треба  и стручност. За масажу је, поред вештих руку, потребно и знање. Исто је и са фризерским пословима. Кад примам раднике водим рачуна о школској спреми. Не може неко ко је, на пример, завршио средњу машинску школу да буде фризер иако је, можда, талентован. Раднике пријављујем тек ако се докажу на послу. Под тим подразумевам стручност, вредноћу, одговорност и, наравно, поштење. Треба имати поверења у онога коме сте дали посао. Што се тиче зараде, она је по договору и у зависности од промета. Не зарађују сви исто. Бољи радници примају и боље плате. Порези су високи и не могу да пријавим све који раде. Ни посао не иде увек најбоље. Пријављујем оне који су ми најпотребнији, за које знам да могу одмах да нађу посао код конкуренције – истиче власница  козметичког салона у центру престонице.

Нажалост, дешава се и да приватници користе то што има пуно незапослених па приме раднике, а кад дође време да им исплате зараде кажу да нису задовољни њиховим учинком, дају им отказе, онда приме друге којима такође не плаћају. Наравно, за несавесне послодавце предвиђене су казне, али се неки, ипак, упуштају у ризик.