Инструменти подешени за калибар 35

Особит укус је потребан љубитељу филмова да би му и данас била кул извесна врста кримића из седамдесетих година, понајпре америчких, али и многих европских, махом италијанских.

Били су то такозвани експлоатацијски филмови, често нижеразредне продукције, у којима су акција и еротика били подједнако неспутани, мачизам јунака за данашње стандарде смешно предимензиониран, колико и еротичност хероина.

Оно што је из тих кримића и данас кул практично свакоме јесте музика: помало психоделични и џезирани фанки у којем је место и, напокон, свој грув нашао и прогресивни рок – матрица каква је инспирисала у бившој Југославији општепознату и омиљену музичку тему „Отписаних”.

Такву музику – уз чије се одмотавање у глави хода улицама као што Харлемом шпарта Шафт, док једним оком лежерно и претећи мотри на пробисвете, а другим лежерно и заводљиво осматра даме – у ово време ваљда нико не свира тако добро као италијански бенд „Калибро 35”.

И то не само у студију него је ова екипа инструменталиста, којима вокали тек повремено гостују на песмама, изврсна и уживо. То ће српској публици демонстрирати у суботу увече на концерту у београдском Културном центру „Град”, а у недељу у новосадском клубу „Квартер”.

„Калибро 35” је настао пре девет година, када се скупина искусних студијских музичара окупила да, првенствено забаве ради, сними обраде тема са саундтрека италијанских „полицјотески” филмова. Снимљени албум је, делом и захваљујући одличним концертима на којима је промовисан, постао хит.

Момци су зато наставили са заједничким радом, потискујући обраде у други план и бацајући се на ауторски рад, у којем су се показали подједнако вештим као и у рокерском расвиравању Енија Мориконеа, на пример, али и других италијанских мајстора филмске музике.

У међувремену су стигли и до петог студијског албума, који ће представити на свиркама у Београду и Новом Саду.