Столице кроз векове

Да на дрвету могу да расту столице, али и да се намештај за седeње може посматрати као дело примењене уметности или сликарство, покушала је да дочара Марија Бујић, ауторка изложбе „Столице: векови трајања”, која ће вечерас бити отворена у Београду. Поводом дана Музеја примењене уметности, односно обележавања 66 година постојања ове баштинарске установе, бићe уприличена поставка са више од 60 експоната из не баш бројчано импозантне Колекције намештаја за седење Одсека за стилски намештај Музеја.

Путовање кроз време, од периода ренесансе до сецесије, било би и са више „застајкивања” да прилике на нашим просторима нису утицале да колекција намештаја није обимнија. Најпре сама „младост” Музеја потом много више турбулентне историјске околности овог поднебља утицали су да луксузни намештај није био свеприсутан у српским домовима. И касни економски развој, слабо образовано грађанство и чести ратови разлози су зашто је овде луксузни намештај био редак.

Ипак, најстарији експонат који ће посетиоци моћи да виде, уједно и најстарији предмет колекције, јесте Данте столица из 16. века. Најмлађи предмет колекције је с краја прве деценије 20. века израђен по нацрту Драгутина Инкиострија Медењака. Приближно у исто време, 1908. године, дизајнирана је столица Ханса Гинтера Рајнштајна (1880–1938), која антиципира развој намештаја за седење будућих векова.

Како је за „Политику” рекла ауторка поставке Марија Бујић, намера јој је била да посетиоцима дочара столицу као предмет примењене уметности:

– То није само кратка историја развоја овог комада намештаја већ сам желела да је извучем из њеног основног контекста. Да један обичан употребни предмет на коме се седи, одмара, ради или ужива осветли сјајем краљице ентеријера.

У кратком року, од марта ове године, вредно је рађено на поставци а значајан допринос дали су Милан Андрић, конзерватор за дрво, и Марија Лабудовић, конзерваторка за текстил, чија су стручна умећа допринела да предмети, барем донекле, поврате стари сјај.

Изложба ће бити отворена до 31. јануара. Прати је богат, користан, едукативан каталог писан не само за представнике струке већ пријемчив широј јавности. За стилске епохе које нису могле да буду илустроване фотографијама из музејске колекције, у каталогу су коришћени цртежи мр Мирјане Војновић.