Модерно задругарство

Концепт радничке кооперативе је нова компонента у спровођењу пројекта „Отпремнином до посла” Уједињених нација и Министарства економије и регионалног развоја. Кооператива је заправо задруга, а идеја је да се та установа рехабилитује у нашем друштву, ослободи терета прошлих времена, каже магистар Слободан Доклестић, адвокат и правни саветник пројекта.

Задруга по правилу носи негативну конотацију и може да звучи као нешто што је унапред осуђено на неуспех, што не одговара нимало истини, новој концепцији и идеји оваквих установа. Национална служба за запошљавање жели да се промоцијом задруга кроз информациону и мотивациону кампању вишковима запослених прикажу могућности, са државног аспекта, решавања проблема незапослености.

У финансијску подршку пројекта за сада су укључене само одређене категорије лица – пре свега вишкови радника који су остали без посла. Стари прописи и модеран закон, који је управо у изради и на чије ће одредбе утицати и резултати ових концепата, донеће јаснији радно-правни статус тих лица. Лица која оснивају кооперативу могу да буду запослени у задрузи, да раде за плату и тако остварују приходе. Друго решење је да не буду запослени већ да послују као предузетници удружени у кооперативу. Задруга нема тада улогу послодавца већ обезбеђује бољи положај у односу на друге учеснике на тржишту. Набавком већих количина сировина и репроматеријала за производњу добијају повољније цене и конкурентнији су на тржишту када касније као кооператива пласирају веће количине производа.

Задруга може да заступа њихове интересе пред државним органима, финансијским институцијама (банкама за разне врсте кредита) или пред осигуравајућим друштвима. Може да води и административне послове (књиговодствене или рачунополагачке), које би иначе морали да воде појединачно правећи веће расходе. Могу да постоје две врсте задруга, једне које запошљавају лица и де факто функционишу као послодавци пружајући задругарима могућност спајања управљачких и радничких права, или као индивидуални предузетници. Кооперативе могу да се оснују где год за то има интересовања, зависно од тога за какву врсту кооперативе има потребе регион, али и будући задругари. Да ли су то земљорадничке задруге, занатске или неке друге, рећи ће искључиво потребе после обуке у филијалама НСЗ, за шта су заинтересоване и локалне самоуправе, Привредна комора, Агенција за мала и средња предузећа.

Задругари ће бити помогнути средствима у износу од 80.000 динара, уколико заснују радни однос, или са 210.000 динара ако су у кооперативу ушли као индивидуални предузетници. За сада је, због боље контроле и отклањања евентуалних проблема, почела реализација концепта у три региона: Нишу, Лесковцу и Врању. У било којој од 25 филијала НСЗ биће могуће да се оствари неки од концепата пројекта „Отпремнином до посла”, па и радничком кооперативом где год буде било интересовања за овакав вид решавања проблема незапослености и вишкова радне снаге, додала је на крају директорка пројекта Љиљана Џувер.