Рад на даљину

Према најновијим анализама, на тржишту радне снаге на тлу Европе велика је потражња за стручњацима из области информатичких технологија. Тако се може сазнати да око четвртине информатичких предузетника у Немачкој мора да одбија понуде јер немају довољно квалификоване радне снаге. Због тога се у тој бранши бележи губитак који досеже и до милијарду евра годишње.

У том податку је скривена шанса за предузетнике који се баве – outsourcing-ом (развој својих софтвера обављају у иностранству). Један од њих је у Едуард Сингер из Украјине, дипломирани информатичар и економиста. Он се већ две године бави – outsourcing-ом. Сингер, који је завршио студије на Техничком факултету у Дармштату, врло брзо по стицању дипломе је сагледао добре стране глобализације и заједно са својим украјинским пријатељима основао фирму UkrGermanEnterprise.

Његова фирма се бави развојем софтвера и на том послу Сингер ангажује украјинске стручњаке којима стижу налози од немачких клијената.

Иначе, ова пословна појава није новијег датума: многобројни немачки предузетници увелико развијају своје софтвере у иностранству, али Сингер и његови партнери су показали потенцијале који постоје у земљама источне Европе.

Претходница свему овоме је била Индија, из које су почетком деведесетих година 20. века Американци почели да ангажују стручњаке за област ИТ технологија, али предузимљиви Украјинац сматра да у источноевропским земљама има много стручњака који су добри у овом послу, а далеко су ближи европским послодавцима него стручњаци из Индије који увелико раде за америчке фирме.

Историјат оваквог начина рада каже да су до пре десетак година само велики концерни развој својих софтвера обављали у иностранству; данас је слика другачија, јер то чине и средњи и мали предузетници. Едуард Сингер је један од њих. Сингер сматра да ће ова врста тржишта радне снаге још више да расте и да је дошло време за стручњаке из источне Европе.

У целом свету, како се може прочитати на неким од страних портала,, тражени су добри стручњаци из свих области, а последњих година нарочито добри познаваоци информатичке струке. Зато, када заинтересоване фирме не могу да их нађу код куће, потраже их – у иностранству.

Према Сингеровим речима, постоји још један важан аспект, а то су – трошкови, или како да се дође до добрих стручњака уз што мање издатака.

Да би то илустровао, указује на податак да стручњаци са факултетском дипломом у Украјини, с најмање четири или пет година искуства у струци, стране клијенте коштају двоструко до троструко мање од њихових немачких колега. То, ипак, није најважније. Најважније је да профил стручњака одговара потребама предузећа. Тек када је испуњен овај услов, размишља се о – трошковима.

Највећа предност понуђача оваквих услуга јесте флексибилност којом се одговара на тренутне потребе предузетника који их ангажује. За фирму UkrGermanEnterprise у Украјини просечно ради 50 програмера и информатичара. За веће пројекте лако се и веома брзо пронађе и 200 стручњака. Такав концепт рада овог предузимљивог младог Украјинца и његових партнера показао се врло успешним.

Сингер наглашава да његово предузеће расте невероватном брзином. Ипак, ту постоји и једна „квака”: у Украјини постаје све теже пронаћи добре стручњаке – за малоновца.