Скоро савршена жена

Пре 20 година, 1987, Валери Гроув издала је књигу под називом „Комплетна жена: брак, мајчинство, каријера – да ли је могуће све постићи?”. Кроз животне приче двадесет дама, неких веома познатих, као што су Шила Кисинџер, Феј Велдон или Маргарет Форстер, ауторка дефинише значење дугог и успешног брака жена које су имале успешну каријеру уз бар троје деце, а са својим мужевима су прославиле најмање сребрну свадбу.

Гроувова данас има 61 годину, а идеју за књигу добила је у моменту кад је њено четворо деце било у узрасту до седам година, а она је радила пуно радно време као издавач у „Лондон ивнинг стандарду”. Срећно је удата за Тревора, такође новинара, две године старијег.

Ауторка књиге каже да су неке од интервјуисаних дама инспиративне, друге изузетне, а све укупно имају чак деведесеторо деце. Њихови животи били су потпуно различити, а о утиску који је стекла разговарајући са њима, каже:

– Кроз целу књигу се провлачи нека аура необичности и врло брзо сам схватила да сам се осећала много чвршће укорењена у обичан живот него било која од њих. Заправо, радни наслов књиге је био „Немогуће жене”, јер су биле заиста врло чудне.

Неке од ових дама потичу из боемских или полуаристократских породица, имају академско залеђе, а себи су поставиле високе критеријуме.

Шта је данас, 20 година касније, са интервјуисаним дамама?

Шест њих је умрло, неколико њих су удовице, само две су се развеле. У међувремену је стасала нова генерација „комплетних жена” које се разликују: оне се обично удају нешто касније и припадају генерацији у којој је нормално да већина жена жели да ради. Ипак, највећа међугенерацијска разлика је у данас друштвено прихватљивијем разводу.

– За Гроувине даме, рођене у првој половини прошлог века, највећи успех била је каријера. За текућу групу успешних дама, то је дужина брака, пише Вив Гроскоп у „Гардијану” и додаје да тешко да би већина данашњих жена волела да се пореди са „Комплетном женом”. Доста њих напушта делимично или потпуно каријеру због деце, постајући подршка својим успешним мужевима. Али, и такви бракови упадају у кризу и већину захтева за развод подносе жене у педесетим годинама.

„Комплетне жене” ни саме не умеју да кажу шта је „тајна њиховог успеха” и како су успеле да очувају брак, уз каријеру и децу. Све се слажу у томе да су морале да ангажују некога да им помаже у спремању куће и чувању деце.

– Нема савршеног решења. Жене које имају бебу не желе да раде пуно радно време, али и даље желе да раде – сматра Пени Вићенци, књижевница и мајка две ћерке. Док су њена деца била мала, радила је као новинар.

Моира Бенигсон (53) прича да је захваљујући мужевљевој помоћи могла да гради каријеру. Док је она радила пуно радно време, бригу о њихово троје деце преузео је њен муж.

– У доба док сам имала само двоје деце све моје пријатељице су радиле. Велики део њих је био, а и даље је, изузетно успешан. А сва њихова деца су добро, немају проблем што су њихове мајке радиле. У суштини су богатија због тога – сматра Моира Бенигсон. Рођење трећег детета, читавих десет година касније, открило је Моири да су се ствари промениле. Жене су почеле да осећају потребу да буду код куће са својом децом и пријатељима. Одједном, упознала је много мајки које не раде.

– Пре 20 година кад сам одгајала децу, било је досадно остати код куће. Данас је женама на располагању Интернет, на сваком углу је отворена теретана, а са децом може да се оде и у биоскоп. Што се мене тиче, не бих могла без посла – каже Бенигсон. С њом се слаже и Мери Перкинс, шездесетчетворогодишњакиња, која је већ 40 година у браку са Дагласом, с којим има два сина и ћерку. Сви заједно имају породично предузеће.

– Ни са једним дететом нисам престала да радим више од десет дана после порођаја. Тако је кад се има сопствени посао, не мислите на одмор, већ једноставно радите – рекла је Перкинсова.

Могуће је да ове жене имају толико успешне бракове, па немају потребе да анализирају оно што би сви остали желели да знају: како да успеју у томе.

Ствар је у томе да је јака жеља у ствари снажна мотивација да се нешто учини. И то је оно што је заједничко „комплетној” и савременој жени. Без изузетка, све су рекле да не би могле да замисле живот без троје или више деце и никад не би ни помислиле да престану да раде. Такође, све се похвално изражавају о својим мужевима и не би могле да замисле живот без партнера.

Друсила Бејфас, мајка троје деце, која је била уредник „Вога” у време кад је Валери Гроув објавила своју књигу, оригинално је поставила ствари на своје место: „Себе видим као мајку која ради, радије него као жену од каријере која успут има и децу”.