Поглед из Америке: Револуција једнаких шанси

Хилари Клинтон је изгубила трку за председницу САД и демократе, баш као и републиканци, пред собом имају посебно тежак задатак јер су у јавности препознати као представници естаблишмента и бирократије која није успела да увери људе у своју сврсисходност. Сваких 40 година у Америци дође до засићења политичким системом. Враћање поверења у систем, сарадња изабраног Доналда Трампа с опонентима у Конгресу, како демократама тако и републиканцима који га нису подржавали, као и нагомилани проблеми у међународним односима, биће највећи изазови нове администрације. Трамп је управо то неповерење у политички систем и препознао као своју највећу шансу и успео је да, као веома непопуларан представник крупног капитала, увери милионе да је он „мање лоше” решење, па је на изборима био успешнији од политичарке Клинтон која има више од 20 година искуства у вођењу државе. Глас „против” је веома моћно оружје, посебно када наступи криза поверења у политички естаблишмент. Иако је актуелни председник САД Барак Обама био највећи адут Хилари Клинтон, на крају није успео да мотивише мањине и младе да изађу и гласају за њу.

Ако кроз америчке изборе погледамо себе, наша прошлост из 2012. године је постала америчка будућност. Али, ипак постоји велика разлика. Амерички политички систем и јаке институције, за разлику од Србије, сужавају простор да се, без обзира на неадекватну политичку понуду, догоди било шта неочекивано. Како ће Америка изгледати пред светом је једна ствар, али институције ће изнутра радити свој посао баш као и до сада. Порез ће морати свако да плати, слободно тржиште ће функционисати, медији ће бити слободни, поштовање владавине права и процедура остаће неупитно. Темељне вредности остају гарант опстанка и успешне будућности једног друштва.

Амерички систем је у својој суштини дубоко традиционалан. Он се не мења и многи га унутар САД сматрају ригидним. Али, истина је да он функционише, јер су у његову основу уграђене контрола и равнотежа или, како би Американци рекли, „checks and balances“. Само када постоје строга подела власти и међусобна контрола, постоји и рецепт за стабилност система, ма ко да је председник.

Давање једнаких шанси свима представља још једну од вредности на којима почива цело америчко друштво и последња је велика новина додата старим темељима изборног система. То значи да је Барак Обама, човек не тако утицајан у својој партији, добио шансу да освоји поверење на прелиминарним изборима. Та револуција једнаких шанси је Хилари Клинтон одузела прилику да 2008. године искористи свој „моментум“ и постане кандидаткиња демократа за председника САД. Морала је да сачека нову прилику у 2016. и да, у веома неизвесној трци, изгуби. Вредност „једнаких шанси” дала је могућност и Доналду Трампу да буде номинован, иако га већина из руководства његове партије није подржала.

Како ће Србија изаћи из зачараног круга неповерења грађана у политичаре и систем уопште? Последњи избори унутар Демократске странке су кроз једнаке шансе отворили могућност свима да учествују у оквиру једне политичке организације, где јавност такође има свој „глас“. Непосредни страначки избори са више председничких кандидата, с јавним дебатама и унутрашњим дијалогом представљају новину у нашем политичком животу. Демократска странка је на овај начин показала да је једина странка у Србији с демократским капацитетом и снагом да се бави будућношћу, а не прошлошћу и да понуди нешто ново и другачије разочараној јавности.

Народни посланик, посматра изборе у Америци у оквиру програма Стејт Департмента