Избори у ОКС засад по старом

Ексклузивна вест о отказивању (или одлагању) избора новог председника Олимпијског комитета, планираног за децембар, ексклузивна је и за челнике нашег националног комитета. За њу су сазнали из медија и демантују да су је донели.

То значи да је до истека рока (18. новембар) за предлагање кандидата за председника Олимпијског комитета Србије  преостало још недељу дана, а до јуче у Олимпијску кућу стигли су предлози 25 спортских савеза чланова ОКС и на свима је исто име – Иван Тодоров.

Тодоров је потпредседник ОКС (летос је добио пети мандат председника Џудо савеза Србије), учествовао је на Олимпијским играма 1988. године у Сеулу и јасно је да испуњава „најтеже” услове за председничку функцију прописане Статутом ОКС. Наравно, Тодоров није једини могући кандидат који испуњава те услове. Вероватно ће имати и противкандидата или противкандидате и то је свакако добро. Уосталом, и Томас Бах је имао јаке кандидате које је „победио” и постао председник Међународног олимпијског комитета.

Проблем предстојећих избора, планираних за крај ове године, је то што се за сада за место председника ОКС интересују особе које не испуњавају услове, како кажу, из „конкурса”. Тврди се и да су ти услови у супротности с прописима МОК...

Олимпијском комитету Србије стигло је писмо Фудбалског савеза Србије којим се тражи одлагање избора и оно ће бити на дневном реду седнице Извршног одбора ОКС на којој ће бити разматране кандидатуре потенцијалних председника, да би се утврдило да ли испуњавају оно што се налази у члану 35 Статута ОКС.

– Не желим да коментаришем ставове организација или појединаца о томе. Могу да кажем да ни једном МОК којем као и сви национални олимпијски комитети шаљемо Статут на увид није ставио примедбу на услове предвиђене за председника Олимпијског комитета Србије. Последњи пут Статут смо слали у МОК после усаглашавања неких његових одредаба с новим Законом о спорту – рекао је Дамир Штајнер, извршни директор ОКС.

Подсетимо: услов за признавање неког националног олимпијског комитета је према Повељи МОК је прихватање његовог статута... И летимичним, а такође и пажљивим поређењем Статута ОКС и Олимпијске повеље (Повеља МОК), не може се уочити несагласје када је у питању избор председника националних олимпијских комитета.

Према члану 35. Статута ОКС кандидат за председника мора да има подршку најмање пет спортских савеза чланова ОКС, мора да је држављанин Србије, да се најмање 15 година активно бавио неким олимпијским спортом, да је учествовао на олимпијским играма, да је „у претходном периоду” био укључен у рад органа и тела ОКС”, да говори бар један од званичних језика МОК (енглески, француски) и да је најмање 10 година укључен у рад органима и телима наших спортских савеза или међународних спортских федерација или удружења.

Такође, кандидат за председника мора да докаже да му је каријера у складу с Етичким кодексом МОК и да никада није прекршио антидопинг правила.

Олимпијска повеља не прописује никакве услове за избор лидера националних олимпијских комитета сем да он мора бити изабран у сагласју са Статутом националног олимпијског комитета.

И то није све. Повеља МОК не прописује ни услове за избор председника МОК, али будући да се он бира из редова чланова МОК, може се повући паралела са „спорним” условима за кандидате за председника ОКС.

Чланство у МОК подразумева да је реч о кандидатима који су дуго у служби олимпијског покрета и његових органа, они су по неписаном правилу и функционери националних и међународних спортских федерација, организатори такмичења под ингеренцијом МОК или руководиоци неког од његових бројних програма. Једноставно, не постоји могућност да се неко, рецимо генерални секретар Уједињених нација или најбогатији човек на свету или најтрофејнији олимпијац свих времена Мајкл Фелпс, кандидује за председника МОК. До тог чина свако од њих мора да пређе многобројне степенице…