Ужи избор без Дибабе, Харисонове, Итона…

Гласачка „машина” коју чине чланови савета ИААФ (50 одсто гласова), светска атлетска породица (25 одсто) и љубитељи атлетике из целог света (25 одсто) одабрали су најбољег атлетичара и најбољу атлетичарку у 2016. години, а њихова имена биће саопштена 2. децембра на „гала” свечаности 2. децембра у Монтекарлу.

За сада позната су имена оних који су остали у најужем избору. То су по абецедном реду Јусеин Болт (Јамјака), Мо Фарах (Велика Британија) и Вејд ван Никерк (Јужна Африка) у мушкој и Алмаз Ајана (Етиопија), Елејн Томпсон (Јамајка) и Анита Влодарчик (Пољска) у женској конкуренцији.

Они су добили највише гласова од по десеторо номинованих а међу онима који нису прошли елиминације је и троје од четворо нових светских рекордера. То су Американац Ештон Итон (десетобој: 9.045 бодова) и Етиопљанка Гензебе Дибаба (5.000 м: 3:50,07) који су уз то тријумфовали и на Олимпијским играма у Рију, као и Американка Кенда Харисон која је после 28 година успела да с 12,20 за стотинку надмаши рекорд Јорданке Донкове на 100 м препоне.

Једина рекордерка, али двострука, која је ушла у ужи избор је Пољакиња Анита Влодарчик која је до олимпијског тријумфа у бацању кладива дошла новим светским рекордом (82,29 м), а две недеље касније у Варшави га је поправила на 82,98 м, а поред тога није изгубила ни једно од 12 такмичења.

То јој, међутим, не гарантује титулу најбоље атлетичарке у 2016. јер су и Алмаз Ајана и Елејн Томпсон имале сјајну сезону.

Ајана је тријумфовала је у Рију на 10.000 м с 29:17,45 и тако надмашила 23 године стар рекорд Кинескиње Јунгксија Ванг чак за 14,33 секунди. Њени додатни адути су олимпијско сребро на 5.000 м и други резултат свих времена на овој стази и укупна победа у Дијамантској лиги. Томпсонова је била најуспешнија атлетичарка у Рију пошто је победила на 100 и 200 м и освојила сребро у штафети 4 х 100 м), а уз то има и најбоље резултате на 100 (10,70) и 200 м (21,78) у свету.

Можда је коначна одлука о победнику избора у мушкој конкуренцији још неизвеснија.

Пет пута је Јусеин Болт освајао трофеј за најбољег а за шести конкурише, као и обично, са три тријумфа на најважнијем такмичењу, било да су то олимпијске игре или светско првенство. Ове године победио је на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру на 100, 200 и 4 х 100 метара, али на 100 м има тек други резултат сезоне (9,81; стотинку спорији од Американца Гетлина), а на 200 м трећи (17,97; спорији а Американаца Мерита и Гетлина). Међутим, Јамајчанин је први спринтер који је забележио троструку узастопну победу у ове три дисциплине на олимпијској сцени.

Мо Фарах је, као и четири године раније у Лондону, победио у Рију на 5.000 и 10.000 м и то је такође подвиг за олимпијску историју, а има и бронзано одличје са Светског првенства у полумаратону.

На крају по абецедном реду, али не и по утиску који је оставио у Рију, долази Вејд ван Никрек. Јужноафриканац је поставио највреднији резултат на Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж” у Рио де Жанеиру. Претрчавши 400 м за 43,03 секунде надмашио је за 15 стотинки 17 година стар рекорд легендарног Американца Мајкла Џонсона. Довољно за највише признање, а поред злата које је освојио на Првенству Африке на 200 м у прилог му иде и чињеница да није изгубио ни једно од 11 финала на 100, 200 и 400 м у којима је учествовао. То и није чудо, јер Никерк је једини атлетичар на свету свих времена који је 100 м претрчао за мање од 10 секунди (9,98), 200 м за мање од 20 секунди (19,94) и 400 м за мање од 44 секунде (43,03).