Кфор не дозвољава српским хеликоптерима на Космет

Косовска Митровица –Небојша Вукомановић који је 17. марта у Косовској Митровици тешко рањен снајперским хицем у Клиничко-болнички центар у Крагујевцу превезен је санитетским возилом (реанимобил) „Новак” из косовскомитровачког Здравственог центра. Вукмановић је у Крагујевац стигао три сата након пријема у косовскомитровачку болницу и после краће реанимације на пријемном одељењу. За превоз санитетом, који је иначе поклон тенисера Новака Ђоковића, а не хеликоптером митровачки лекари одлучили су како због природе повреда тако и због тешкоћа у обезбеђивању овог вида превоза.

–Не могу сви пацијенти да се транспортују хеликоптером, као што је био случај са Вукомановићем, јер је имао тешке повреде главе а које би му померањем с места на место угрозиле живот – каже за „Политику” примаријус др Милена Цветковић, начелник за анестезију, реанимацију и интензивну терапију Здравственог центра у Косовској Митровици. Др Цветковић додаје и да, на основу досадашњих искустава, процедура око слања хеликоптера траје и по шест сати, нарочито откако је Космет под протекторатом међународне заједнице. Она каже да је зато последњи лет, односно транспорт болесника хеликоптером са територије Космета, тачније из Косовске Митровице, обављен у априлу 1999. године када је у Београд пребачен један од тројице браће Милић, војно лице који је потом и преминуо.

– Посебно је велика процедура око доласка хеликоптера на територију Космета откако ваздушни саобраћај контролише Кфор. Наиме, 2003. године, после масакра деце на реци Бистрици у Гораждевцу тражили смо од Кфора да нам дозволи пребацивање тешко повређеног Богдана Букумирића из Гораждевца у Београд. Више сати је трајало убеђивање лекара и надлежних у Кфору, и кад су на крају пристали, било је касно. Тако да је и тада хеликоптер слетео у Рашку, као што смо радили више пута након 1999. године. Пре две године хеликоптером МУП-а Србије транспортован је фудбалер Црвене звезде – каже др Милена Цветковић наглашавајући да је крајње време да Косовска Митровица добије хелидром и дозволу да се тешки болесници транспортују до најближих клиничко-болничких центара у Србији. Тачније до Крагујевца или Београда.

То је неопходно, наглашава, јер транспортовање пацијента санитетом до места где се налази хеликоптер повећава ризик од пропратних компликација, с обзиром на тода постоји више радњи него што би требало. Тако би, рецимо, и у случају Вукомановића било неопходно да се четири пута помера, почев од транспорта из Јединице интензивне терапије до санитета, потом од санитетског возила до хеликоптера (што би било веома ризично због промене притисака), као и из хеликоптера поново у опремљено возило до одређене дестинације, односно и четврто премештање из санитета поново у Јединицу интензивне терапије.

– Уместо да два пута буду премештани, колико захтева хеликоптерски транспорт, тешки болесници морају четири пута да буду померани. У случају да Здравствени центар у Косовској Митровици добије своју писту за слетање хеликоптера, та процедура би, евидентно је, била смањена, а самим тим и проценат преживљавања би био за 40 до 50 одсто већи – напомиње начелник за анестезију.

Међутим, слање хеликоптера је и пре доласка мисије УН на Космет била доста компликовано. Др Цветковић период пребацивања теших болесника хеликоптером, како каже, дели на три „фазе”. Прву од 1993. до 1994. године када је Србија имала организовани хеликоптерски транспорт тешких болесника, а где је процедура ишла преко „Ауто-мото савеза”. Тада је болнички хеликоптер долазио из Београда. Друга етапа је била у периоду од 1994. до почетка бомбардовања када је транспорт хеликоптером преузео МУП Србије, односно када је дозвола за слетање на позив лекара добијана из овог министарства. У том периоду углавном су транспортована тешко повређена лица у терористичким нападима Албанаца, а хеликоптерски центар за КиМ био је у Ајвалији, надомак Приштине. У то време, наглашава др Цветковић, хеликоптером су се транспортовала лица без обзира на националну припадност. Било је случајева и да је хеликоптер ангажован за труднице албанске националности. Трећа „фаза” је у току самог рата када су транспорт хеликоптером обављали припадници војске.

По доласку војне и цивилне мисије на Космет ситуација се „драстично мења”, а сви летови се обављају са територије централне Србије, односно са простора Руднице или Рашке која је на 60. километру од косовскомитровачког Здравственог центра.