Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија на сајму у Кану

Србија на сајму у Кану
Београд препознатљив по свом географском положају (Фото Раде Крстинић)

Кан, монденски град смештен на Азурној обали, није познат само по филмском фестивалу, већ и по једном од водећих светских сајмова некретнина и инвестиција – МИПИМ, који је одржан од 11. до 14. марта.

Овогодишњи МИПИМ је надмашио сва могућа очекивања организатора, који су и сами закључили да је постигнут максимум, јер је на простору од осамнаест хиљада квадратних метара расположивог простора место под канским сунцем нашло око 29.000 излагача из 85 земаља.

Инвеститори, крајњи корисници, финансијске институције, брокери, саветници, градови и представници локалних самоуправа из целог света могли су да се сретну и да размене искуства, али и да представе своје инвестиционе пројекте и остваре пословне контакте.

На овом тако важном и великом сајму излагала је и наша земља. Србију су на заједничком штанду представили Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Фонд за подршку инвестиција у Војводини (ВИП).

У Кану је Београд представљен на најлепши могући начин: са обалама двеју река које га запљускују и чинe аутентичним и јединственим у Европи, а што уједно ни једног јединог страног инвеститора заинтересованог да у њега уложи новац не може да остави и није оставило равнодушним.

– Сајам у Кану је заиста импресиван. Концепт нашег излагања био је приказ инвестиционих потенцијала Београда, односно градских целина које ће у будућности извесно доживети значајну трансформацију са посебним освртом на обале Београда – каже Јелена Радивојевић, дипл. инж. арх., директорка Сектора за маркетинг и информатику у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

А Београд је имао и има шта да понуди светским инвеститорима.

– Морам да признам да сам била веома пријатно изненађена колико је страних инвеститора показало заинтересованост за улагања у Београд. Долазили су, распитивали се о детаљима, законским процедурама и најавили долазак у наш главни град – објашњава наша саговорница.

– Исправно смо поступили што смо ишли са стратегијом развоја Београда, са великим и значајним локацијама – додаје Слободанка Прекајски, дипломирани архитекта, заменица директорке Сектора за маркетинг и информатику у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда, додајући да је у Кану била први пут и да је сајам некретнина био фасцинантан, јер су ту могли да се виде урбанистички и регулациони планови за Дубаи, Лондон, Москву, Брисел и многе друге градове широм света.

За Београд и инвестирање у њега посебно су се интересовали инвеститори из Европе (Грци, Немци, Аустријанци, Шпанци и Белгијанци). Реч је о озбиљним инвеститорима, међу којима има и већ присутних на београдском тлу.

Београд се представио са неколико водећих пројеката: силазак на реке и њихове недовољно искоришћене обале, потенцијал којим ретко која метропола може да се похвали, а нама је то дар природе који треба искористити на најбољи могући начин. Ту су будући мултифункционални градски центри као што су Савски амфитеатар и Ада Хуја, индустријске зоне на левој обали Дунава и дуж аутопута Београд–Загреб, као и будући нови комплекси организоване стамбене изградње на подручјима општина Звездара, Чукарица и Земун.

Инвестирање у Београд је значајно за стране инвеститоре јер је наш град тако смештен да спаја Европу са Азијом и Блиским истоком, а то потврђује и податак да се налази на коридорима 7 и 10.

Београд, који увелико носи ласкаву титулу Град будућности југоисточне Европе, заиста може да буде права светска метропола у сваком погледу и као такав да привлачи стране улагаче с којима не стиже само новац већ и слободна радна места, јер капитал је страни, а радна снага домаћа. И сви – задовољни.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.