Ослободиоци, махери и окупатори

У варничавим расправама које ових дана подижу политичку температуру у Србији (и не само у Србији) поводом хипотетичке НАТО државе на Косову, изгубила се из вида једна чињеница: таква парадржавна творевина тамо већ постоји – у режији Уједињених нација.

Косово није само највећи ангажман светске организације у њеној историји, него и њен до сада јединствен подухват: стварање државе, први пут у дугој хроници УН, истина без формалних државних атрибута – од правног система до образовања полиције и увођења пореза.

То се, тако радикално, и из темеља, није догодило ни у БиХ, без обзира на (пре)велика ("бонска") овлашћења њених "гувернера".

И док се "војна интервенција на Косову" – бенигнији назив за бруталну агресију и бомбардовање читаве СРЈ 1999. – на западу грозничаво брани и оправдава ("спречена хуманитарна катастрофа, спасено десетине хиљада људи"), о државном недоношчету које је потом настало, све учесталије се говори без увијања и милости.

Уместо високих циљева с којима се баратало у њеном пројектовању – поштење, правда и демократија – осам година од њеног настанка, у овој (пара)државној творевини, у коју је већ убризгано двадесет и две милијарде евра, цветају шверц, дрога, организовани криминал, безакоње и корупција, под патронатом и уз активно учешће представника међународне заједнице, констатовано је недавно у недељном додатку угледног минхенског дневника "Зидојче цајтунг".

Листа драстичних илустрација за то, коју спомиње немачки лист, је дугачка. Само неколико примера. Крајем 2003. у Приштину је стигла једна Швеђанка, експерт за финансије, која је добила налог из централе УН да оснује службу ревизорске контроле и стави под лупу пословање званичних представника светске организације задужених за поједине фирме, институције и организације. Њен извештај, обелодањен у пролеће 2006, набијен је "експлозивом" – злоупотребе, крађе и корупција огромних размера. Изазвао је и прави потрес у централи УН, али није дошло до "експлозије": све је брзо заташкано.

Само о злоупотребама на аеродрому Приштина тадашњем гувернеру Косова Петерсену поднета су 33 дебела извештаја у којима је кључна личност био шеф аеродрома, Енглез. Није му фалила длака с главе: гувернер је све извештаје против њега стрпао у фиоку а пример аеродрома рекламирао као "успешну (косовску) причу".

Несрећна госпођа Хисари, седамдесетогодишња удовица без прихода, обрадовала се подстанару, једном Немцу. Радост је помутио телефонски рачун од двадесет хиљада евра направљен на "њеном" телефону. Узалуд је тражила спас код међународне цивилне управе и у суду. Располагао је неприкосновеним имунитетом који је могао да скине само генерални секретар УН. Накнадна унутрашња контрола је, иначе, утврдила да се радило о "погрешном човеку" на важном месту који је олакшао касу УН за милионске своте: његову фалсификовану радну биографију, и квалификације, нико није проверавао!

Царински чиновник Бедри Шабани оптужио је са "пет килограма докумената" своје претпостављене. Шеф царинске управе је ухапшен и, неочекивано, брзо пуштен: био је најбољи друг оца "пријатељице" тадашњег гувернера, Немца Михаела Штајнера.

Једна фирма из Ирске је по налогу УН требало да среди катастрофалну енергетску ситуацију у покрајини, с огромним губицима (70 милиона евра годишње) и свакодневним испадима из "система". Ирци су после три године оставили још гору ситуацију, али су "убрали" преко десет милиона евра "саветничког" хонорара.

Највише су се у "пљачкању Косова", према овом немачком сведочењу овајдили – Французи. Захваљујући првом гувернеру, садашњем шефу дипломатије Кушнеру: донатори са 13. места, Французи, узели су трећину "колача". Њиховом Алкателу притичу стотине милиона евра годишње за телефонску мрежу коју је Европски савет, како тврди немачки лист, оценио као најгору и најскупљу у региону.

Расте због свега тога горчина и нерасположење албанског живља према представницима међународне заједнице. Дочекани својевремено еуфорично као ослободиоци, постали су похлепни и незајажљиви "махери" и, напокон, омражени окупатори којима се, отворено и дрско, на улици "пљује у лице".

Тај нарасли гнев високи представници међународне заједнице покушавају сада, као што је то учинио командант Кфора, немачки генерал Роланд Катер, да објасне нерешеним статусом покрајине(!): избиће насиље ако Албанци не добију ускоро независност.