Чекајући Вулина

У пролеће 2014. године у Србији се десило нешто историјско – 250 мама из целе Србије организовало се и први пут заједно кренуло у борбу да свим запосленим породиљама исплата прве плате после порођаја не касни месецима, као што је то сада случај. Маме су биле део кампање ,,П(Б)раво за маме”, коју су покренула три удружења – Центар за маме, Србија у покрету и Удружење ,,Родитељ”. Циљ кампање је била измена члана 13 Закона о финансијској подршци породицама са децом, која би осигурала да породиља прву плату после порођаја прими на време. Маме су се залагале да држава преузме исплату на себе, а не да то иде преко послодаваца као сада. Послодавци су такође поздравили предложене измене које би њима олакшале администрацију око породиља. Измена није захтевала додатан новац из буџета, те тако ни државу не би додатно оптеретила.

Маме су добиле подршку више од половине од укупног броја посланика и посланица који су обећали да ће гласати за маме, односно за промену Закона када дође на дневни ред Скупштине. Кампања је свима дала наду у боље сутра, а маме су већ почеле да размишљају о другим проблемима које би заједно, удружене, могле да реше.

За мене је то прави пример демократије на делу, где се чује глас појединца и грађана. Представници и представнице грађана доносе законе, слушајући гласове грађана, јер знају да њима одговарају.

Представнице три удружења су се после добијене подршке у Скупштини састале и са министром Вулином, министром рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, који им је у лето 2014. обећао да ће закон бити промењен до краја године, али да је неопходно да се формира радна група за измену закона, зато што постоји потреба да се измене и други чланови закона. На примеру радне групе, чија сам чланица и ја била заједно са колегиницама из друга два удружења, видела сам зашто многе ствари у Србији не функционишу. Представници различитих ресора који су учествовали на заседањима радне групе долазили су, ако су уопште долазили, без важних информација и без овлашћења да самостално иступају. Експерти и експерткиње нису се довољно гласно чули, радна група није имала основне информације потребне за рад, међусекторска комуникација је била врло ограничена, а одговорност се преузимала само када је баш морало.

Учествовање у овој радној групи за измену закона моје је прво искуство те врсте. Као грађанки, било ми је невероватно да су маме грађанке биле боље организоване од државне администрације.

Сада је новембар 2016, а закон још увек није донесен. Бебе које су маме носиле на састанке у Скупштину данас су деца која ходају, говоре и иду у вртић. Тада смо нашој деци, још као бебама, послали снажну поруку да и они имају моћ и да је Србија земља где се сви грађани и грађанке чују. Питам се какву им поруку сада шаљемо? Породице запослених мајки широм Србије су прве дане родитељства дочекале с бригом о томе када ће стићи прва плата, која им је у тим тренуцима била посебно потребна. Када смо кренуле с кампањом, ја нисам ни била мама, а данас сам мама једном предивном дечаку и будућа мама девојчици коју очекујемо у марту следеће године.

Нови предлог закона је прошао кроз јавну расправу у јануару ове године и нова верзија обухвата наш предлог о директној исплати накнада породиљама. Ова година је била изборна, што је процедуру усвајања измена закона продужило тако да се још увек ништа није догодило у вези са тим питањем.

У последњих седам година, откако сам се вратила у Србију после 11 година живота у Америци, много пута сам одговорила на питање: „Да ли си се покајала што си се вратила?” Мој одговор је увек исти – нисам. Ипак, лагала бих када бих рекла да не постоје моменти када се питам шта ми је све ово требало. Сви ти моменти преиспитивања у вези су управо са овим искуством око кампање ,,П(Б)раво за маме”. Будући да је императив сваке демократске државе поштовање воље већине грађана и грађанки, сазнање да воља мајки са малом децом, грађанки ове земље које уредно плаћају порезе и гласају, није нешто што наша влада сматра важним, чини ме тужном и огорченом. Међутим, видевши пример демократије на делу и способност грађанки да се удруже и иницирају мењање закона за добро читавог друштва, даје ми снагу да оно што смо започеле доведемо до краја.

Оснивачица и директорка Центра за маме