Замка броја 420

Да ли се свесно подвргнути каменовању или се, поново сопственом вољом, „урадити“ (дрогирати)? То је дилема коју је после слушања композиције „Кишни дан жена бр. 12 и 35” новоустоличеног нобеловца Боба Дилана мало ко могао да разлучи на прави начин.

Наиме, њена основна порука исказана у кључном стиху – „Свако једном доживи каменовање” – може да се доживи на три начина: као исувише често присутна друштвена појава да појединац који на било који начин пожели или чак и успе да се истакне и издигне изнад свеопште чамотиње, постаје жртва непосредног или ширег окружења, а које није спремно да призна индивидуални успех.

Напротив, неретко га доживљава као – колективни пораз.

Друго тумачење једнако је непријатно и у његовој основи је претпоставка ауторова да човек током свог века у појединим тренуцима неумитно упада у мрачна психолошка стања, када је спреман да од свега, па и од себе самог, дигне руке.

Треће објашњење могуће је наћи у намери текстописца да проговори понеку реч (можда и позитивну) у вези са уживањем опојних дрога. Ипак, ова последња могућност, барем према ставу аутора, најмање је прихватљива.

„Никада нисам написао, нити ћу написати композицију која на било који начин, а поготово позитиван, асоцира на коришћење опојних средстава”, изјавио је једном приликом Боб Дилан. Напротив, „Кишни дан” је написана како би промовисала неке библијске поруке. „Сви који овај текст доводе у везу са дрогом, једноставно немају појма о ономе што пише у Библији”, нагласио је.

„Само да знаш, бићеш каменован ако покушаш на фини начин. Каменоваће те баш онако како су најавили. Каменоваће те док будеш покушавао да се докопаш дома, а каменоваће те и ако си усамљен… Али ја се не бих плашио усамљености, свако једном доживи каменовање”, износи Дилан своју основну мисао.

Статистика је неумољива: број Американаца који годишње умиру од последица прекомерне употребе опојних средстава достиже више од 46.000. Једва нешто више од броја оних који сами на себе дигну руку.

А оба узрочника могуће је повезати управо са поменутим урањањем у тешка психолошка стања. Ипак, повезивање „Кишног дана” са коришћењем наркотика није сасвим безразложно. Наиме, када се помноже бројеви из наслова ове песме (12 и 13) резултат је 420.

А управо овај број се, на помало бизаран начин, повезује са пушењем марихуане. Како каже прича, све се везује за случај петорице високошколаца из Калифорније, који су марихуану пушили свакога дана тачно у 4 сата и 20 минута после подне, када се окончају предавања на факултету, а њихови родитељи се још нису вратили кућама са посла.

Интересантан је и податак да је Дилан ову песму, која на албуму на којем је објављена траје 4:33, за концертно извођење скратио безмало на половину. Увидео је да прекомерно понављање фразе:

„Свако мора да буде каменован (или удрогиран)”, може да изазове нежељену реакцију публике. Додајмо и да су многе радио-станице у САД са великим подозрењем емитовале „Кишне дане”. Ипак, пошто је сам аутор у то време био довољно утицајан нико није одбијао да је пусти у етар.

„Каменоваће те и казати да је то крај. Каменоваће те изнова и изнова. Каменоваће те док се возиш у колима, чак и онда када свираш гитару. Па ипак, не бих се осећао тако усамљен, свако, пре или касније, буде жртва каменовања.”

Додајмо и да је Боб Дилан својевремено од стране извесног Џејмса Дамијана оптужен да је од истог украо целу колекцију композиција и снимио их као своје. Како је навео тужитељ, поменуте песме дело су његовог тридесетседмогодишњег рада. Ипак, додао је, спреман је да их се одрекне – за „тричавих” милијарду долара!

Да ли и то потврђује тезу да сви, па и највећи ствараоци, пре или касније морају да доживе „каменовање”?

Кишни дан жена бр. 12 и 35

Само да знаш, бићеш каменован ако покушаш на фини начин

Каменоваће те баш онако како су рекли

Каменоваће те док будеш покушавао да се докопаш дома

А каменоваће те и ако си усамљен

Али ја се не бих плашио усамљености

Свако једном доживи каменовање

Каменоваће те док будеш шетао улицом

Каменоваће се док се будеш борио за своје седиште

Каменоваће те и ако шеташ по поду

Једнако ће те каменовати и када приђеш вратима

Али ја се не бих плашио усамљености

Свако једном доживи каменовање

Каменоваће те док си на доручку

Каменоваће те и ако си млад и способан

Једнако ће те каменовати и ако покушаш да зарадиш који долар

Каменоваће те и једноставно поручити: „Срећно”

Знаш шта, не бих се ја осећао толико усамљено

Свако једном буде каменован

Каменоваће те и казати да је то крај

Каменоваће те и поново се враћати

Каменоваће те док се возиш у колима

Па и онда када свираш гитару

Па ипак, не бих се осећао тако усамљеним

Свако, пре или касније, доживи каменовање