Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тимш истраживање: Српски ђаци изнад просека

Тимш истраживање: Српски ђаци изнад просека
Државни секретар Министарства просвете Анамарија Вицек, директор Института за педагошка истраживања Николета Гутвајн и члан овог института Милица Марусић-Јаблановић на конференцији за медије(Фото Танјуг)

Српски ученици четвртог разреда су на 27. месту од 49 земаља, које су са тим узрастом учествовале у Тимш истраживању које се бави математичким достигнућима, а чији су резултати представљени данас у Влади Србије.

Тимш истраживање је пројекат Међународног удружења за евалуацију образовних постигнућа, а спроводи се сваке четири године.

Истраживање се спроводи на два узрасна нивоа, у четвртом и у осмом разреду основне школе, а земље учеснице се одлучују који разред ће учествовати у истраживању.

Методолог Тимш истраживања Ивана Јакшић је представила податке истраживања рекавши да је у њему учествовало 580.000 ученика, а да је 49 школа учествовало са ђацима четвртог разреда.

Највећа вредност истраживања јесте, истакла је, то што нам је показало шта је то што омогућава наше добре резултате.

Српски ђаци се са освојених 518 бодова на тесту из математике и 525 бодова на тесту из природних наука, налазе изнад просека који, како је рекла Јакшић, износи 500 бодова.

Према постигнућима из математике, Србија се налази тик иза социоекономски развијенијих земаља попут Канаде, Аустралије, Шведске, Словеније, Немачке, а испред је првог суседа Хрватске, која је пет места иза.

Највећа вредност истраживања јесте, истакла је, то што нам је показало шта је то што омогућава наше, добре резултате.

Како је рекла, то су били фактори као што је социо-економски статус чији су показатељи образовање родитеља, занимање родитеља.

Такође, битно је утицало и предшколско образовање, рана језичка и математичка писменост.

Пол ученика, показао је да су дечаци бољи математичари, али тек незнатном разликом.

Од школских карактеристика, позитивно гледање на математику и самоуверење ђака је важно за бољи успех ученика и истраживање је показало да они који имају позитивне погледе, имају и боље резултате.

Ангажовање ђака у настави математике је још једна од важних ствари која доприноси бољем успеху ученика на математичких тестовима.

Стога се може, закључити, поручила је Јакшић, да су управо ти позитивни фактори, они које треба неговати и развијати, да би и резултати били још бољи.

Секретар у Министарству просвете, науке и технолошког тазвоја Анамарија Вицек казала је да Србија је учествовала са ученицима четвртог разреда.

Помоћница министра за основно и предшколско образовање Весна Недељковић је рекла да јој је част да објави резултате који Србију сврставају у врх развијених земаља.

„Имамо колеге и ђаке који могу да стану раме уз раме са колегама из западних и богатијих земаља”, поручила је Недељковић.

Резултати у односу на претходно тестирање одржано 2011, рекла је она, показало је да се Србија налази изнад просека.

Директорка Института за педагошка истраживања Николета Гутвајн је подсетила да је Србија имала прилику да учествује четири пута у овом истраживању, а да се планира њено учешће и 2019.

У последња два циклуса су, каже она, из Србије учествовали ђаци четвртог разреда, а за 2019 се планира испитивање и осмих и четвртих да би се испратио напредак ђака који су сада били испитани као ученици четвртог разреда.

Значај Тимш истраживања каже она, јесте у томе што прати успех деце и наставе, али пошто обухватају и социоекономски и образовани контекст праксе, безбедност у школама и слично, оно такође пружа могућност да се креирају образовне политике засноване на резултатима истраживања.(Танјуг)учени

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.