Вечна трка за младошћу и лепотом

Када је недавно малим градом на истоку земље прошетала добро позната девојка са до тада непознатим адутима – силиконима "најновије генерације" сви су нетремице зурили у њу. Ново попрсје јој је поклонио отац за 18. рођендан. Њен осмех као да је говорио "шта да вам радим, када бисте и ви имале пара и ви бисте купиле себи квалитетан пар груди". Најбољој другарици се поверила да не би легла на сто пластичног хирурга да је знала да ће "то" толико болети. Докле су, заиста, стигле еманциповане жене 21. века када гимназијалке у пунолетство улазе са вештачким грудима које им плаћају родитељи? Трпе бол, ризикују здравље и живот и то због чега? Идеала женске лепоте који ће се променити колико сутра када у моди буду биле мале, а не велике груди. Да ли је Наоми Волф била у праву када је још пре 15 година у књизи "Мит о лепоти" тврдила да су модерне жене под већим стегама него њихове "неослобођене" баке без права гласа нити права на наслеђивање или на образовање?

Чему робује савремена жена? Идеалним пропорцијама које осмишљавају модни дизајнери. Притиску медија, индустрије лепоте и женских магазина који сви заједно тврде да је жена – жена, односно негована, права, женствена и пожељна само ако је дотерана, комплетно нашминкана квалитетном (скупом) козметиком, ако хода на скупоценим високим (болним) штиклама, одевена по правилима новог (папреног) модног диктата. Ако зарађује довољно новца, или су претходне акције (улепшавања) уродиле плодом и удата је за богатог мужа, онда одмах треба да скрати нос, угради силиконе у груди, усне и образе. Затим да сваке недеље издваја сате и сате времена да би посећивала козметичаре, специјалисте за целулит и стрије.

Трик је само у изгледу и све долази на своје место.

Ако је Кејт Мос рекла да је нови пудер револуционаран, зашто би обична жена уопште даље размишљала? Само нека сврати у парфимерију и "купи бољи живот."

Порука која стиже је: види како ја изгледам, а погледај на шта ти личиш? Покрени се. Купи, купи, купи, троши, троши, троши.

Ненси Еткоф у књизи "Опстанак најлепших" делимично оправдава опсесију изгледом, јер се и бебе осмехују симпатично. Објашњавајући да лепота јесте предност у бројним социјалним ситуацијама, посебно наглашава срећан љубавни живот привлачних људи. "Опстанак најлепших" тврди да није случајно што се инсистира на уском струку код жена, јер мушкарци и свесно и несвесно знају да жене са уским струком имају здрав репродуктивни систем. Иако у основи не подржава модне хирове Еткоф пише да "жене негују своју лепоту и користе индустрију лепоте да би достигле моћ коју атрактивност доноси".

Како то да су жртве "конзумеризма" бјути производа готово увек и само жене? Зашто се инсистира на женској, а не на мушкој лепоти? Има оних који тврде да је узрок патријархално друштво које у женама виде "материјал" за обликовање, објекте који се ките и "дорађују". Теорија феминизма је корене пронашла у устројству друштва у коме су жене дуго економски зависиле од мушкараца и биле су спремне на свакакве жртве, да трпе бол, избељују се, мажу разним бојама само да би привукле мушкарца и удовољиле му. У различитим културама наметани су различити обрасци женствености. На западу – узак струк до кога се долазило ношењем стезника. У Кини су ценили када жена има ситна стопала па је девојчицама од детињства овај део тела био даноноћно везан. Испод њихових украшених папуча криле су се деформисане кости. У Мауританији је фам фатал она жена која је сва у облинама, па је "Њујорк тајмс" недавно објавио причу да тамошње девојке свакодневно пију и неколико литара камиљег млека. Њихови партнери уживају у заобљеним женским фигурама, баш као што се нешто северније, у мачистичким деловима Европе, подстиче мршавост. Прве се преједају, друге изгладњују, у оба случаја на штету сопственог здравља и самопоштовања. Теоретичари модерног друштва наглашавају да је и еманципована жена подложна удовољавању стереотипима због јаког притиска медија који руше њено самопоштовање ако није онаква каква њена култура захтева да буде.

Да ли жене "раде на себи" само због мушкараца или и једна због других? Велики број мушкараца истиче да су жене те које примећују нијансе пудера, робне марке и бројеве брусхалтера, а не мушкарци. Оне, а не мушки пол, прате моду и такмиче се једна са другом. Женски одговор је следећи: жене стварају сулуде модне захтеве верујући да ће, ако их испоштују, бити конкурентније у борби за мушкарце. Према најрадикалнијем приступу, иза константне несигурности жена које се превише брину о свом изгледу је добро осмишљена или чак и несвесна тактика мизогиније или мржње према женама. Због тога су правила о женској лепоти измислили мушкарци, тврде, и то тако да се тело и мисли жена спутавају бесмисленим "оковима". Наметнут је мит о женствености који налаже да жена мора професионално да се бави изгледом док мушкарци воде политику и стварају свет у коме живимо. Будући да никада не може да достигне идеал лепоте, жена губи самопоуздање, повлачи се и енергију усмерава на самомењање. Неке чињенице им иду наруку: у већини западњачких парламената сматра се успехом ако су жене заступљене са 30 одсто. Према писању "Њујорк тајмса" индустрија лепоте је тешка 15 милијарди долара. Поједини подаци из 2005. године показују да је у америчким клиникама за пластичну хирургију за годину дана потрошено 9,4 милијарди долара, а да је број заказаних третмана под "ножевима британских доктора лепоте" повећан за 60 одсто.