Раде из аутобуса број 65
На чудан начин смо дошли до тога да имамо много телевизија а мало ауторских емисија.
Програми комерцијалних телевизија попуњени су музичким такмичењима, турским и индијским серијама, јурњавом за фолк звездама и њиховим ексклузивним изјавама и извештајима са турнеја на које воде „приватне” новинаре...
РТС је, на жалост, остао синоним за репризе. Неправедно би било тврдити да их има много, али ове које постоје „боду очи” и праве утисак да је све већ виђено.
За то су сами криви јер упорно радним данима у 20 сати приказују више пута виђене серије све са изговором да су и даље веома гледане.
Није јасно зашто их не емитују на Другом програму који толико разрађују да на њему емитују одличну британску хит серију „Бирмингемска банда” (у 22.00 ) са репризом уторком и средом у 23 сата.
Са друге стране, гледаоце би обрадовале репризе домаћих серија „Вук Караџић” и „Сиви дом”, под условом да то не буде у 9 ујутро јер су заслужиле вечерњи термин.
У исто време, јавни сервис има много добрих, чак одличних ауторских емисија које су скривене у шеми, у време када им се гледаоци најмање надају или у то време нису пред екраном.
Тако је емисија „Професионалци” Драгана Станојевића (понедељком у 13.30.) открила животне приче занимљивих људи: контролора лета, проф. др Душка Илића, редитеља Веселина Грозданића, проф. др Нинослава Накићевића, експерта за ракије, Ивана Ивањија, књижевника и преводиоца, архитекте Светлане Мојић, дизајнерке јахти, др Владимира Јевтића, стручњака за безбедност мотоциклиста...
Прошлонедељна емисија била је посвећена још једном из плејаде људи од чијег би живота могао настати филмски сценарио, Милану Мандарићу (рођен 1938. у Лици, одрастао у Новом Саду), власнику фабрике за компјутерске компоненте у САД-у који је купио ФК Стандард из Лијежа, Потрсмут је из треће довео до енглеске Премијер лиге, Лестер и Шефилд Вендеј... Љубљанску Олимпију је купио 2015. која је после 21 године постала шампион Словеније...
Рекло би се, човек који може све, осим да се пробије у бољи термин... Јелена Светличић је у „Лицу и потпетицама” (субота, 14.15) имала извештај са Фешн вика.
Искуство нас је научило да су то најчешће хвалоспеви креаторима и разговор са естрадним личностима из првог реда, који чешће купују код „шанера”...
Но овога пута је било занимљиво, поучно, готово поетски. Видели смо прилог са Јеленом Младеновић, једном од најпознатијих југословенских манекенки која искуство преноси на младе генерације...
Ова дама од стила присетила се времена када јој је креатор Александар Јоксимовић забранио да офарба два седа прамена косе, тврдећи да се ваља разликовати, о томе како је отац њено рођење славио три дана уз тамбураше...
Појавила се на писти у моделу Игора Тодоровића и дала лекцију 60 година млађим манекенкама...
Дневник 3 у уторак је завршен сликом младића који је на београдској линији 65 жени која проси поклонио патике и помагао јој да их обује...
Сутрадан смо у Дневнику 2 сазнали да се зове Раде Јовановић и ради да би остварио сан – да упише фризерску академију! Ако је истина да се „добро добрим враћа”, сан ће му постати јава...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


