​Гитарска „екранизација“ књиге о Аушвицу

Могао би „Wrekmeister Harmonies“ бити ништа више од додатне прилике за троје чланова „Godspeed You! Black Emperor“ да искажу своје таленте. Већ би и то била добра ствар, па и препорука за сутрашњи концерт у београдском клубу „Електропионир“, на којем ће „Wrekmeister Harmonies“, и у „живој“ постави с тројком из чувеног канадског пост-рок бенда, представити свој последњи албум, инспирисан биографском књигом Прима Левија о Аушвицу.

„Wrekmeister Harmonies“ је и на ранијим албумима окупљао великане независне сцене, из бендова попут „Einsturzende Neubauten“, „Body“, „Yakuza“, као и Марису Надлер и Кена Вандермарка, између осталих. Кад се то зна, делује растрошно то што Дејвида Јауа и Ника Блинка, из „Scratch Acid“ и „Jesus Lizard“, односно из „Rudimentary Peni“, „Wrekmeister Harmonies“ није користио за оно по чему су прослављени, певање, него се послужио њиховом ликовном уметношћу за илустрацију омота својих албума.

Бенд је досад био шифра за коју се никад није унапред знало који ће се изврсни музичари различитих генерација и жанровских оријентација овог пута крити под њом. Ни та парада, ипак, не може заклонити особу која је увек у средишту „Wrekmeister Harmonies“ и све те разнолике уметнике уклапа у своје идеје - гитаристу и певача Џеј Ара Робинсона.

Разноврсност гостију сведочи о ширини његових идеја, као и то што ниједан од њих, иако славнији од „Wrekmeister Harmonies“, није звезда албума бенда, већ само њихов аспект, изоштрен али уроњен у целину. Та је ширина можда оно што диктира и често дугачко, повремено симфонијско трајање Робинсонових композиција, обично сврстаних у пост-метал. У њиховој сложеној структури, смене сасвим разноврсних пасажа - од најтиших, неокласичних, ослоњених на клавијатуре и виолину друге особе која сада чини осовину бенда с Робинсоном, Естер Шо, до експлозивно бучних, гитарских - уобичајене су, док су понављања лажна. У сваком следећем обртању, мелодија се свира мрвицу другачије, остаје иста али потитрава као фатаморгана или живо блато. Фантомски ехо додаје и сложена међуигра инструмената, слојеви местимично готово нечујних тонова око основних мелодија.