Највећи пропусти музичких „зналаца”

Ако неко „Битлсе” сматра недовољно квалитетним саставом, када неколико издавачких кућа не увиди потенцијал Интернета као шансу да зараде милионе долара, и ако неко тужи Нила Јанга за стварање некомерцијалне музике, онда се мора наћи на листи неславних! Амерички магазин „Блендер” саставио је листу 20 највећих гафова у историји музичке индустрије.

Скаут Дик Роу, који је одбио „Битлсе”, међутим, није добио ту част да се „окити титулом” за највећи пропуст. На врху „Блендерове” листе су компаније које су пропустиле шансу да зараде огроман новац путем Интернета. Велике издавачке куће добиле су „нечасна” признања зато што су 2001. године довеле до пропасти сервиса за размену фајлова „Napster”, уместо да пронађу начин да се докопају силног новца од десетина милиона корисника овог сервиса. Они који скидају музику преоријентисали су се на друге интернет сајтове, а музичка индустрија из године у годину све више пропада.

„Покушај дискографских кућа да зауставе бесплатно „скидање” њихове музике на Интернету налик је спречавању налета урагана – јер, милијарде фајлова се сваког месеца размењују преко локалних интернет мрежа”, пише магазин „Блендер” чије ће се специјално издање посвећено највећим пропустима музичких „зналаца” појавити у априлу.

Дик Роу је на другом месту, јер је учтиво „прескочио” групу „Битлс” после катастрофалне аудиције коју је ова ливерпулска четворка извела 1962. године. Дугогодишњи менаџер „Битлса” Брајан Епстајн тврдио је да му је Роу, тада запослен у кући „Decca Records”, рекао да су „групе са гитарама прошлост”. Роу је касније порицао да је то рекао, али остаје забележено да није препознао квалитет Ленона, Макартнија, Харисона и Стара. „Извукао” се неколико година касније када је увидео музички потенцијал „Ролингстонса” и потписао уговор са Џегером и компанијом.

Оснивач „Мотаун рекордса” Бери Горди је на трећем месту јер је продао ову компанију у тренутку када је бележила финансијске губитке. Захваљујући Гордију, који је крајем педесетих у Детроиту основао „Мотаун рекордс”, свет је упознао „црни звук”. Открио је и лансирао тамнопуте звезде које су покориле свет. Поменимо само „Супримсе” и Дајану Рос, „Темптејшнсе”, Марвина Геја, Стивија Вондера, „Мираклсе”, Гледис Најт и „Пипсе”, „Jacksons 5”… А он је 1988. године продао своју компанију за 60 милиона долара. Али, од његове погрешне процене неко је имао велику корист. У питању је кућа „A&M Records” која је следеће године продала „Мотаун” за чак 500 милиона долара. Једино што је Гордија „спасло” срама јесте чињеница да је задржао уносна ауторска права „Мотауна”.

Кућа „Geffen Records” коју је оснивач Дејвид Гефен продао 1990. године за 700 милиона долара, има чак два узастопна места на листи. Налази се на 11. месту због Нила Јанга. Наиме, Дејвид Гефен тужио је осамдесетих Јанга јер је, како је тврдио, „намерно направио нерепрезентативну и некомерцијалну музику”. Ова америчка компанија нашла се и на месту број 12 зато што су са 13 милиона долара финансирали албум групе „Guns n' Roses”. Плоча је стварана и снимана скоро десет година и никада није угледала светлост дана.

У „хол срамних” магазина „Блендер” ушла је и „Columbia Records”. Ова кућа нашла се на десетом месту зато што су раскинули уговоре са Алишом Киз и репером 50 Centом. Двоје извођача касније су под окриљем другог издавача постали популарни и достигли вишемилионске тираже. Баксузно 13. место заузела је компанија „Warner Bros Records” зато што је 1996. године потписала уговор са групом REM и тада изгубила 80 милиона долара.