Изненађење у Босни

Како бисте реаговали да вам је неко, пре југословенских братоубилачких ратова, рекао да ћете у будућности живети у земљи: у којој осмочасовно радно време траје 12 или 14 сати, у којој су најбогатији они који ништа не раде, у којој су подобни на власти, способни на бироу, а срећни у иностранству, у којој се дужина студирања на приватним факултетима мери бројем уплаћених рата, у којој је број умрлих већи од броја рођених, а трудне жене добијају отказ, где кредите подижете у домаћој валути, а враћате у швајцарским францима, где је примена закона на одређени круг људи незаконита, где се чак и кривични закон примењује ретроактивно, где су јавне набавке тајне, а државне тајне јавне, где се на точку историје оштре ножеви, где су деведесетих година вођена три ослободилачка рата и где је број корисника народних кухиња већи од корисника библиотека?

Могу говорити само о држави у којој живим – Босни и Херцеговини, али се, готово сигурно, и други становници региона могу у томе препознати. Чим је 1990. СДА дошла на власт, њен председник Алија Изетбеговић је рекао да ће предност над способнима имати подобни. Џамије су се пуниле, пастир који је добро свирао фрулу улазио је у управне одборе музичких академија, а сеоски трговац мешовитом робом постао је министар привреде. Корак даље је отишао његов страначки колега, али и колега са робије, млади муслиман Едхем Бичакчић, који је са места премијера Федерације БиХ поручио да новац треба да улази у БиХ и да никада и нико неће питати за порекло тог новца! Од тог момента огромне количине тзв. прљавог новца из читавог региона почеле су се сливати у „обећану земљу”. Новац стечен незаконитим путем, првенствено шверцом дроге, људима, проституцијом, рекетирањем, постао је свакодневница и саставни део живота у БиХ. Али с таквим новцем долазе и његови власници, а то значи велики проблем за нормалан и сигуран живот грађана. Сарајево као главни град БиХ, место концентрације таквог новца, постао је град несигуран за живот.

СДА демократија деценијама под својом контролом држи све сегменте, па и најситније поре живота, без изузетка – од постављања трафиканата на прометним улицама па до директора државних фирми, установа и здравства. И онда, пре неколико дана, шок – за председника Државног суда БиХ изабран је небошњак, особа из реда осталих. Ранко Дебевец, нестраначки човек којем нико ни у широј породици не припада било којој политичкој опцији. Председник ВСТВ (Високог судског и тужилачког вијећа) Милан Тегелтија изјавио је да је гласање било чисто, шест гласова за, пет против и један уздржан. Кад је пре шест година други пут на место председника бирана Медџида Кресо било је шест према шест, али се глас председавајућег рачунао као два – и она је прошла. Паника унутар редова СДА није мала – сада ће на светло дана изаћи криминалне радње које су годинама и деценијама „гуране под тепих”, односно уништаване, скриване по ладицама и пуштане да застаре.

На новом првом човеку Суда БиХ надвило се огромно бреме пре него што је и сео у фотељу. Нека му је срећно, срећа и храброст ће му и те како требати.

*Члан Удружења новинара БиХ