Кад се Боуви „бори” са сестрама Ноулс

Могуће је да су сви добри отишли – реченица је коју је утицајни музички онлајн магазин „Пичфорк” уврстио у једну од својих ретроспектива 2016. године. Ако говоримо о музици, било је толико разлога за разочарење и неверицу у протеклих 12 месеци, много више него што је ико могао да замисли.

Стога и не чуди што су још у априлу месецу, у светлу смрти најутицајнијих икона популарне културе, многи магазини 2016. прогласили најцрњом годином за музику икад. Зато традиционалне прегледе најбољих албума и синглова у години за нама сви музички часописи започињу тужним подсећањем на немерљиве губитке.

Опростили смо се од Мориса Вајта, Венити, Мерла Хагарда, Глена Фреја, Кита Емерсона, Грега Лејка, Бернија Ворела, Алана Веге, Лиона Расела, Шерон Џонс...

Када се јесенас подигла бура у јавности око тога да ли је Боб Дилан за свој песнички опус заслужио Нобелову награду за књижевност, многи су истицали поетски супериорнијег Леонарда Коена. И канадски кантаутор, који јесте био болестан, и говорио да је спреман за смрт, објавио је у октобру, три недеље пре смрти у 82. години, свој епитаф албум „You Want It Darker”, који је увршћен у већину прегледа најбољих у 2016.

А све је почело тужног 10. јануара. Само два дана након што је прославио 69. рођендан и објавио изврсни албум „Blackstar”, стигла је шокантна вест – један од најутицајнијих музичара нашег доба Дејвид Боуви изгубио је битку са раком јетре. Сви су занемели, јер нико није био свестан његове борбе. Четири месеца касније уследио је нови шок...

Истога дана, 21. априла, када је 31 годину раније снимио песму, чији стихови гласе: „Понекад пада снег у априлу, понекад се осећам тако лоше, понекад пожелим да се живот никад не заврши, али све добре ствари, кажу, не трају”, заувек је отишао Принс Роџерс Нелсон.

Беживотно тело једног од најдаровитијих музичара данашњице пронађено је у његовом дому, а ни данас, осам месеци касније, његови обожаваоци не могу да се помире са смрћу Принса два и по месеца пред 58. рођендан, јер чинило се да му године не могу ништа.

Смрти Боувија и Принса још увек је тешко појмити, јер ради се о уметницима, коју су седамдесетих, односно осамдесетих година направили револуцију у музици. О уметницима бескрајне маште, и моћи трансформације, који су се апсолутно опирали било каквој етикети. А да њих није било, не би, уосталом, биле могуће ни каријере већине извођача, чија су се дела нашла на листама најбољих у 2016.

Часопис „Билборд” је албумом године прогласио „Lemonade”, који је крајем априла објавила америчка певачица Бијонсе. Визуелни албум, и њено шесто студијско издање „зауставио је свет бар на секунд”.

Први пут Бијонсе Ноулс се сасвим отворено ухватила у коштац са проблемима расе, славећи афроамеричку културу, или женског идентитета, уз моћну поруку – истрајност. И лондонски „Гардијан”, као и Би-Би-Си, слажу се са „Билбордом”, јер се и код њих Бијонсе нашла испред Френка Оушна („Blonde”) и Дејвида Боувија („Blackstar”).

Истог редоследа, изузимајући прво место, држао се и „Спин”, који је предност на челу дао Бијонсиној млађој сестри Соланж Ноулс за албум „A Seat at the Table”.

По „Спину” ниједан други албум није пружио бољу утеху да, колико год били немоћни пред страхотама које су нас снашле, нисмо сами у томе. Соланж је и за „Пичфорк” непобедива, нашавши се испред Бијонсе и Френка Оушна, са плочом која је „документ од историјске важности”.

За „Ролингстоун” нема двојбе – 2016. била је у знаку Бијонсе. Она не само што има албум године већ и најбољи сингл – „Formation”. Песмом године прогласили су је и „Ајдолејтор”, „Фјуз”, „Комплекс”...

„Пејст” је Боувију дао предност у односу на Бијонсе, али не и „Слант”, који је издањем године прогласио „A Moon Shaped Pool”, састава „Рејдиохед”, док је за „Ноизи” неприкосновен Френк Оушн са албумом „Blonde”.

И за британски магазин „Моџо” Боувијева „лабудова песма” је издање године, а исти став дели још један острвски магазин – „Кју”. Врх листе „Анката” такође заузима Боуви, испред „Рејдиохеда”, док се НМЕ определио за други албум манчестерског синт-поп бенда „The 1975” – „I Like It When You Sleep, for You Are So Beautiful yet So Unaware of It”.

Али, без обзира на силне листе најбољих, како је закључио магазин „Спин”, када се буду писале историјске књиге о 2016. години, вероватно се нећемо сећати нове музике, већ онога што смо изгубили...