Пацијенти све незадовољнији

Комуникација међу људима је у кризи. Било да је у питању комуникација на послу, родитеља и деце, брачних парова, комшија, народа…Све је више незадовољних и све је више неспоразума. Слично је стање и када је реч о неопходним разговорима лекара и пацијената, али, с обзиром на то да се често ради о животу и смрти, ово је посебно забрињавајућа појава. На њу указују бразилски истраживачи који су у истраживању спроведеном на хитној помоћи педијатријског одељења болнице у Сао Паулу добили узнемиравајуће податке. А они говоре да је сваки четврти родитељ који је дете због хитности стања довео лекару отишао кући а да није разумео постављену дијагнозу, да нема појма шта је лекар хтео да им каже, да нису сигурни како да се понашају у болести свог детета. Њих 24 одсто није знало да прочита рецепт зато што је рукопис лекара био нечитак.

Звучи вам познато и блиско? Наравно, проблеми лекара и пацијената су, мање-више, исти на целој планети, а квалитет комуникације између лекара и пацијената на веома ниском нивоу.

Који су то фактори који доприносе лошој комуникацији ? Оно што пацијенти највише замерају лекарима јесу брзи и рутински прегледи због којих пацијенти на лекарску дијагнозу реагују с неповерењем и незадовољством. Такође, пацијентима смета прекомерно коришћење стручних медицинских израза, као и чињеница да захваљујући савременим медицинским претрагама лекари не морају пацијенту да постављају онолики број питања као некад.

Ипак, неки психолози кажу да треба разумети и лекаре. Они често праве емоционалну баријеру између себе и оболелог пацијента како би се заштитили од бола, патње, непријатности и страха од смрти.

Можда и због тога данашњи пацијенти, баш као и лекари, тешко памте имена других. Чак 90 одсто пацијента испитаних у Бразилу није могло да се сети како се зове лекар који их је примио на преглед. Одговор на обрнуто питање сигурно би се изразио у још већем проценту. А некад, породични лекар био је не само особа којој смо се с вером у опоравак препуштали у болести, већ је то био и човек са којим смо делили све наше радости и туге.