Бисер и бижутерија

Огњен Амиџић у своју емисију увек позива много различитих гостију, и то су најчешће звезде фолк музике, учесници Пинкових ријалитија, чланови жирија такмичарских шоу-програма. Он свакако има своју публику међу љубитељима садржаја „ружичастог” програма.

Гости „Амиџи шоуа” у уторак 20. децембра били су Радош Бајић и његов син Недељко Бајић, са којима је водитељ понајвише разговарао о њиховој серији „Село гори, а баба се чешља”, а у другом делу емисије придружила им се позната позоришна глумица Олга Одановић која у овој серији игра Златану, сељанку из Петловца, растрзану послом, немаштином, бригом за сина и мужа Милашина...

Искусни Огњен Амиџић је нетактично, усред шала и причања анегдота, пресекао разговор инсертима из ове серије, и то управо избором оних у којима се појављују Милорад Мандић Манда и Драган Николић, глумачке величине које су преминуле ове године, што је његовим гостима натерало сузе у очи.

Иако је Олга Одаловић те вечери била видно потресена сећањем на преминуле колеге, емотивно и занимљиво је испричала колико јој је Милорад Мандић Манда помогао да се снађе у првим данима снимања серије...

На Амиџићево „кажу да сте одличан имитатор, можете ли да нам сада то покажете“, сви смо очекивали оно: „не бих могла сад, нисам се припремила”, заборавивши да код истинских талентованих професионалаца тога нема.

И током наредна два-три минута она се гласом, начином говора, ставом и гестикулацијом претворила у Милену Дравић.

Сјајна имитација сјајне глумице. Такав један мали и неочекивани бисер који се искотрљао у овој емисији наводи на размишљање о томе да ли уопште и колико уредници телевизија прате свој или туђи програм, јер, да је среће, неком је могла да сине идеје и да се напишу текстови, дају Олги Одановић, и ето одличног сегмента новогодишњег програма којим би се поносила свака телевизија.

Јер судећи по ономе шта се најављује – и ове године ће то бити распевани вашар таштине и лажног гламура.  

Постао је манир да се уочи премијере представе, филма или пред концерт глумци, редитељи и музичари растрче по телевизијама.

И то би било у реду да водитељи емисија у којима гостују не претерују у захваљивању типа „хвала што си пристао да дођеш у моју емисију и будеш мој гост“, а све то у тренутку док га овај слуша „са пола увета” јер се у себи преслишава да не заборави да каже где се купују карте и на коју оно беше телевизију иде сутра, да ли код Жике, да ли негде у јутарњи програм...

Професор Хигинс из „Пигмалиона” Бернарда Шоа код нас би имао много посла. За почетак, могао би да наше госпођице Елизе Дулитл илити водитељке научи како да се гласно насмеју пред камерама а да то не звучи вулгарно и као да су стигле из каубојског салуна.