Француска и Италија долазе по медаље

Француска долази у Шпанију с намером да оде барем корак даље него у Београду пре две године, када је освојила "бронзу", а тандем Паркер-Дијао је толико добар да може да помрси конце сваком противнику. Ова репрезентација је фаворит у "Д" групи, смештеној у Аликантеу, у којој су и увек амбициозна Италија, ослабљена али јака Словенија и аутсајдер Пољска.

Француска и Италија, рекордери по броју наступа на европским првенствима (по 32 пута), на 35. европском првенству у Шпанији спадају у најужи круг фаворита. Обема селекцијама је заједничко то што већ неколико година не мењају селекторе и што они не лутају приликом састављања тима. И Клод Бержо (Француска) и Карло Рекалкати (Италија)  имају по осам-девет "својих" играча, па не чуди што се њихове екипе лако уигравају.

Француска је већ однела једну велику победу, пошто је Борис Дијао добио од Феникса дозволу да игра, док су Италијани пред крај припрема остали без свог капитена Ђакома Галанду (повреда), јунака тима који је 2003. у Шведској освојио бронзу и једног од најбољих у "среброном" саставу на Олимпијским играма у Атини. "Азури" ће први пут играти са својом највећом надом Андреом Барњанијем (Торонто), првопласираним играчем на прошлогодишњем драфту НБА, који са беком Марком Белинелијем чини тандем будућности италијанске кошарке.

Словенци су пре две године у Београду били хит само првог дела првенства, када су ношени подршком око 3.000 својих навијача у "Пиониру" остварили све три победе. Пуцали су на медаљу, а стигли до шестог места што им је донело учешће на Светском првенству у Јапану.

Екипа Алеша Пипана сада намерава да се избори за олимпијску визу, што је можда и преамбициозно имајући у виду то да недостају сјајни играчи попут Бећировића, Удриха, Вујчић, Брежец, Нахбар, Милић...