Ходајте, само ходајте

Порука већине стручњака за фитнес да нема резултата без бола, тачније тврдња да вежбање мора бити напорно и дуготрајно да би имало ефекта, одбија многе људе. Већина њих, размишљајући о томе да ли да мења неке своје лоше животне навике и почне да живи здравим животом, одустаје пре првог корака верујући да је све тешко а резултати неизвесни. Но, добра вест стиже из Америке. Ондашњи стручњаци тврде да су открили одрживу вежбу која даје стопостотне резултате, чак и за претерано гојазне људе. Та вежба је свима добро знано ходање, али одређеном брзином.

Светски познат триатлонац Реј Браунинг, који је побеђивао на многим такмичењима у којима је најпре пливао четири километра, па возио бицикл 200 километара а све завршио маратоном, и који се најтежим спортом на свету бавио пуних десет година, данас ради као један од стручњака при здравственом центру Универзитета у Денверу. Његово задужење јесте да помогне људима који не воле да вежбају, посебно онима који су гојазни. Он се супротставио препоруци од пола сата умереног вежбања сваки дан зато што већина Американаца не одваја ни минут за рекреацију. Он мисли да ова врста препорука државних институција није корисна јер одвраћа људе од вежбања истицањем у први план времена које је потребно одвојити за њега. Уместо тога, он  позива људе да се једноставно покрену.

Да би укључио све људе у овај позив Браунинг се одлучио на најједноставнији начин покретања – ходање. Док је радио тестирање на покретној траци за вежбање са својим тимом дошао је до закључка да већина људи бира неку умерену брзину кретања, од отприлике четири до пет километара на сат. Но, кад се брзина повећа, већина људи постане сувише оптерећена, поготову гојазни, не могу да издрже темпо и једноставно одустају. Степен тог телесног оптерећења мерили су на лествици од један до десет и дошли до закључка да гојазна жена која мало брже хода на покретној траци напор који улаже оцењује са седам или осам, а у исто време мушкарац нормалне телесне тежине оцењује тај напор двојком. Он би се том брзином могао кретати дуго и то без икаквих знакова умора.

Професор физиологије на универзитету Колорадо Роџер Крам објашњава да је пребрзо ходање превелик напор за глежњеве на ногама, што је посебно непријатно код гојазних. Они се због овога благо тетурају ако почну да ходају брже. Овај физиолог то објашњава на следећи начин:

- На гојазне људе који ходају брзо делује врло снажна бочна сила што није добро. Ако се крећемо мало спорије оптерећење на наше глежњеве знатно се смањује.